Autoritarni režimi

Ciljevi izučavanja predmeta

Cilj predmeta je da se studenti upoznaju sa osnovnim obeležjima i strukturom autoritarnih režima, kao i drugih oblika ili podvrsta ovog tipa režima. Deo istraživanja usmeren je na tzv. hibridne ili prelazne režime koji spajaju demokratska pravila sa autoritarnim upravljanjem. Autoritarni režimi različitih varijanti, tipova i podmodela danas doživljavaju revitalizaciju i postaju atraktivni kako za teorijsko proučavanje, tako i za empirijsku primenu. Osnovna svrha ovog predmeta je da se sagleda i objasni prava priroda, razlozi i uzroci jačanja autoritarnih tendencija i uspostavljanja sve popularnijih mešovitih režima u kojima neki akteri politike i političkog procesa, izbori i partije ne funkionišu na konvencionalan način. Jedan od ciljeva je kontekstualno proučavanje i sagledavanje različitih pretpostavki i determinanti, endogene i egzogene prirode, koje utiču na nastanak i funkcionisanje savremenih modela autoritarnih režima. Akademska literatura ove mešovite režime označava kao defektne demokratije ili kompetitivne autoritarne režime. Ovaj tip autoritarnog režima postaje najrasprostranjeniji tip političkog sistema na svetu u prve dve dekade 21. veka.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Studenti će se upoznati sa glavnim istraživačkim školama i pristupimi koji se bave autoritarnim režimima, njihovim normativnim premisama i osnovnim karakteristikama. Oni će akumulirati znanja o akterima, institucijama i procesima odgovornim za uspostavljanje, funkcionisanje i dinamiku autoritarnih režima, ali i razumeti mehanizme interakcije između političkih aktera i struktura u autoritarnim režimima. U tom kontekstu studenti će steći znanje o specifičnoj prirodi i karakteru autoritarnih režima u državama različitih regiona u svetu (Istočna Evropa, Evroazija, Jugoistočna Azija, Afrika i Latinska Amerika). Od studenata se očekuje da nauče kako da identifikuju empirijske zagonetke i kako da ih reše koristeći se teorijskim znanjem i metodološkim alatima. Najzad, očekuje se da će studenti biti osposobljeni za „prevođenje“ nalaza istraživanja u preporuke praktičnih politika i da budu u stanju da razumeju
osnovne principe politike pod autoritarizmom. Istraživanje obuhvata širok spektar istorijskih i savremenih slučajeva autoritarizma iz Afrike, Istočne Evrope, Evroazije, Jugoistočne Azije i Latinske Amerike.

Sadržaj teorijske nastave

Predmet proučavanja odnosi se na analizu savremenih autoritarnih režima i autoritarne paradigme vlasti. Najvažnija karakteristika ovih režima je da oni koriste izbore da bi se obezbedio legitimitet i kontinuitet postojećeg režima. Istraživački fokus usmeren je na sledeće teme i pitanja: Koji su izvori političke vlasti u autoritarizmu? Kakve institucionalne i strukture moći koje elite uspostavljaju radi unapređenja svojih interesa? Zašto se političke institucije razlikuju unutar autoritarnih režima i zašto je to važno? Zašto se neki autoritarni režimi suočavaju sa narodnim pobunama, pučevima i demokratizacijom dok drugi ne? Kako autoritarni režimi manipulišu javnim mnjenjem kroz propagandu, pristrasne medije i kultove ličnosti? Kako se demokratije pretvaraju u autokratije? U autoritarnim režimima postoje redovni izbori, koji nisu pošteni, a režim ima značajnu institucionalnu, medijsku i finansijsku prednost u odnosu na opoziciju, pa postoje nejednaki uslovi u političkoj utakmici. Analiza prave prirode ovih režima zahteva odgovore na neka problemska pitanja: a) kakvo je poreklo ovih režima i koje su specifičnosti njihove institucionalne funkcionalnosti u poređenju sa demokratijama; b) zašto neki autoritarni režimi opstaju dok se drugi urušavaju; v) ša određuje njihovu trajnost i dinamičnu prirodu.

Sadržaj praktične nastave

Studijski istraživački rad, seminari, eseji, radionice.

1. Florijan Biber, Uspon autoritarizma na Zapadnom Balkanu, Biblioteka HH vek, Beograd, 2020.

2. Brooker Paul, „Autoritarni režimi“. Daniele Caramani (ur.), Komparativna politika, Sveučilište u Zagrebu – Fakultet političkih znanosti, Zagreb: 102-119, 2013.

3. Krstić Zoran, Moderni nedemokratski režimi nasilja, Čigoja štampa, Beograd, 2008.

4. Krstić Zoran, "Političke implikacije i efekti bojkota izbora u hibridnim režimima: slučaj Srbije", Dijalog o izborima 2020, Dijalog i bojkot, Elektronski bilten br. 1, 2020.

5. Hague Rod & Martin Harrop, "Kompetitivni autoritarni režimi." Uporedna vladavina i politika, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka: 102-106, 2014.

Predavanja, studentske prezentacije, debate, simulacije rada političkih institucija u pojedinim državama. Studenti se aktivno uključuju u nastavni proces kroz razgovor i debatu. Ocena ispita se formira na osnovu uspeha u izradi i odbrani seminarskog rada i uspeha na usmenom delu ispita.