Predstavnica briselskog biroa Fondacije Konrad Adenauer Tina Merčep održala je predavanje u organizaciji novoosnovanog Centra za nemačke studije Fakulteta političkih nauka.  U diskusiji sa studentima,pokušala je da odgovori na pitanje „Šta dalje sa projektom Evropa?“ i na koje načine je moguće da Evropska unija prevaziđe trenutnu krizu. Tina Merčep je istakla da je ovo prvo predavanje Fondacije Konrad Adenauer i Centra za nemačke studije koje ima za cilj da približi studentima probleme koji potresaju Evropu poslednjih godina. Ona se osvrnula na retrospektivu događaja poput finansijske i migrantske krize, Bregzita, problema identiteta i svega onog što predstavlja ključna pitanja za Evropu. „Finansijska kriza potresa Evropu od 2010. godine, ali je 2015. godine prestala da bude glavna tema u Briselu zbog nastupanja migrantske krize koju u prvih pola godine niko nije ozbiljno shvatio. Milion i trista hiljada izbeglica preplavilo je Evropsku uniju sa odlukom, posebno Nemačke, da otvori svoje granice“, predočila je Tina Merčep. Ona je dodala da problem nastaje u nejednakosti i malim grupacijama koje međusobno sarađuju i donose rešenja bez osećaja o unijskoj saradnji. Takođe je upozorila da problemi koji zahvate jednu zemlju članicu predstavljaju probleme i drugih zemalja članica. „Jedan od mogućih scenarija budućnosti Evropske unije je projekat ,,Titanik“. Ovaj projekat pokazuje da su razlike u interesima toliko velike da članice više ne mogu sarađivati što bi moglo da dovede do njenog raspada“, ocenila je Tina Merčep. Ona je izrazila nadu da se ovaj scenario neće desiti i osvrnula se na dva pozitivnija ishoda. Objasnila je da bi jedan od njih podrazumevao nastavak saradnje sa zemljama članicama koje to žele pa i van evropskih zakona, dok bi drugi podrazumevao da bi zbog nepostojanja alternativnih rešenja Evropa ipak opstala. „Najpozitivnija budućnost Evrope bila bi njena supermoć, koja bi obuhvatala korišćenje materijalnih i institucionalnih resursa u punom obliku. Na taj način bi kapaciteti bili iskorišćeni u potpunosti i osećaj pripadnosti bi bio razvijeniji“, zaključila je predstavnica briselskoh biroa Fondacije Konrad Adenauer.