Koje su osnove srpskog identiteta, da li je naš put ugrožen, koja je uloga srpske države u očuvanju kolektivnog identiteta, samo su neka od pitanja o kojima je diskutovano na tribini „Srpski identitet“, u organizaciji Srpskog političkog foruma. Odgovore su pokušali da daju akademik Matija Bećković, prof. dr Časlav Koprivica sa Fakulteta političkih nauka i prof. dr Milo Lompar sa Filološkog fakulteta. Srpski pesnik i redovan član SANU Matija Bećković je otvorio tribinu izlaganjem svoje do sada neobjavljene pesme „Okupacija“. „Naša je kuća vaša, ako nas ne nađete, ključ je kod vas ili ispod otirača, mada su vrata odavno razvaljena, a brava obijena“, završni su stihovi Bećkovića. On je istakao da živimo u postherojskom i postistinskom vremenu u kojem je istina stradala i postala strana. Predočio je da se možemo žaliti na druge i na nepravde koje su nam počinjene, ali se prvo moramo suočiti sa samima sobom. „Mi smo odavno zauzeli mesto među slavnim evropskim narodima. To mesto smo izgubili, a naš zadatak danas je da to mesto vratimo“, zaključio je Bećković. Prof. dr Časlav Koprivica objasnio je da smrt naroda nastupa kao posledica kulturne smrti, s jedne strane ili kao posledica fizičkog istrebljenja, s druge. Ukazao je na dva načina za fizički nestanak, a to su progon od strane agresora i prestanak volje za samoreprodukovanjem, praćen gubitkom osećaja sopstvene vrednosti. „Došlo je do kraja velikih priča, jer su za njihovo postojanje danas presudne svakodnevne, male priče. Nisu potrebne ni velike žrtve, već da se stvari nazivaju sopstvenim imenima“, naglasio je Koprivica. On je upozorio da je jedini način za sprečavanje daljeg sunovrata srpskog naroda normalizacija srpskog govora, koji sve više zastranjuje. „Nije teško znati i razumeti istinu, neophodno je o njoj svedočiti. Sve što ne želi biti podvrgnuto proveri, silom je nametnuto. Hoćete li pristati da budete unapred krivi?“ upitao je studente prof. dr Milo Lompar. On je pojasnio da se identitet oblaže novim idejama i iskustvima, a čiji se tragovi pronalaze u zamišljenom kulturnom obrascu. Prema njegovom mišljenju, ključne tačke srpskog obrasca čine svetosavska i kosovska tradicija, seobe, nacionalna ideja i genocid. „Identitet pre svega održava neku vezu sa početkom, to predstavlja prisvajanje smisla. Taj momenat za Srbe je svetosavska tradicija, koja se vremenom menjala i uprkos sekularizaciji društva opstajala, pretačući se u činjenice i iskustvo“ upotpunio je Lompar.