U nedelju, 29. januara 2017. godine, na godišnjicu prerane smrti mladog srpskog naučnika, najmlađeg diplomca Univerziteta u Beogradu i jednog od najboljih studenata Fakulteta političkih nauka ikada, dr Filipa Brkovića, biće svečano dodeljena nagrade koja nosi njegovo ime. Ceremonija dodele će se održati u amfiteatru Fakulteta političkih nauka u 12:00 časova. Pravo da apliciraju za Nagradu dr Filip Brković imali su studentkinje i studenti Fakulteta političkih nauka koji su završili osnovne studije u roku ne dužem od 46 meseci od početka studija, sa prosečnom ocenom 9.00 ili više i koji su se istakli u pružanju doprinosa razvoju položaja studenata na Fakultetu, kao i unapređenju kvaliteta akademskog života. Na ceremoniji dodele nastupiće hor "Branko Krsmanović" pod dirigentskom palicom Darinke Matić- Marović. Nagradu dodeljuju porodica Brković, Univerzitet u Beogradu Fakultet političkih nauka, Studentski parlamenta Fakulteta političkih nauka i Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative iz Beograda.  

Biografija dr Filipa Brkovića

            Dr Filip Brković (17. decembra 1986. – 29. januar 2016.) je bio izvanredan naučni istraživač koji je svojim sveobuhvatnim znanjem i interesovanjem širio radni entuzijazam u drugima i želju za sopstvenim usavršavanjem radi individualnog doprinosa opštem dobru. Odrastajući u porodici vrednih i požrtvovanih roditelja Jelene i Iva Brkovića, zajedno sa sestrom Dijanom, Filip je rastao na načelima marljivosti, poštenja i dobročinstva. Vođen iskrenom željom za unapređenjem svoje okoline, od malena je rastao u velikog lidera koji je okupljao ljude oko sebe budeći najbolje u njima i čineći ih večnim prijateljima. Kao izuzetan đak Ogledne osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ koji je osvajao brojne nagrade na takmičenjima iz matematike, fizike, hemije i srpskog jezika, Filip je pohađao nižu i srednju Muzičku školu „Stevan St. Mokranjac“ – odsek violina (1993-2001), što je značajno doprinelo razvoju njegovih organizacionih sposobnosti u želji za sveobuhvatnim usavršavanjem sopstvenog bića. Godine 2001. upisuje prestižnu Treću beogradsku gimnaziju, paralelno pohađajući solo pevanje u muzičkoj školi „Kornelije Stanković“ (2003-2005). Od gimnazijskih dana sve više koristi svoju nesagorivu energiju za izgradnju i unapređenje đačkih struktura i organizacija, a njegova težnja za praktičnom primenom znanja postaje sve izraženija. Uz pobedu na esejskom takmičenju „Da sam predsednik vlade ja bih…“ vodi osnivanje prvog Đačkog parlamenta (3. decembra 2003. godine) i sprovodi više od 50 različitih projekata (od humanitarnih akcija za pomoć deci bez roditelja, izbeglicama sa Kosova i Metohije, Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, preko organizacije treninga za mlade lidere u srednjim školama širom Srbije i raznih predavanja širokog spektra, do organizacije mnogobrojnih muzičkih i multimedijalnih događaja). Kao osnivač i član Upravnog odbora Unije srednjoškolaca Srbije (2003 / 2004-2005), bio je jedan od predlagača Zakona o izmenama i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojim je predlagan bolji status Đačkih parlamenata u obrazovnom sistemu. Kroz članstvo u Evropskom parlamentu mladih (2002-2006) učestvovao je u donošenju mnogih rezolucija ključnih kako za unapređenje statusa mladih na regionalnom i evropskom nivou, tako i za njihovo uključivanje u regionalne i međunarodne okvire saradnje. Stekavši neprocenjiva iskustva u gimnazijskom dobu kroz omladinsko organizovanje i učestvovanje na mnogim nacionalnim i internacionalnim konferencijama, odlučuje se za upisivanje Fakulteta političkih nauka u Beogradu, smer: međunarodni odnosi. Svojom nepresušnom energijom i nesvakidašnjom harizmom ubrzo je okupio oko sebe „spartansku jedinicu“ istomišljenika i krenuo u sveobuhvatno poboljšanje statusa studenata na fakultetu. Kao jedan od osnivača i prvi predsednik studentske organizacije Timska inicijativa mladih (TIM FPN), na inspirativan način vodio je sprovođenje nekoliko ključnih projekata na Fakultetu poput „Student=čovek“, i „Izbori su Ok“ kojima se izborio za bolji raspored ispita u ispitnom roku i mogućnost promene ispitivača pod određenim uslovima; zatim „Dante na bolonjski način“, „Master=Diplomirani“  i „Studentska praksa“ koji čine paket rešenja problema sa kojima se susreću studenti u bolonjskom procesu; dalje „Progovorimo“ i „Zašto nam opet sečete jezik“ radi boljih uslova za učenje stranih jezika; TIMformator – izdavanje originalnih studentskih novina na fakultetu; „Crno na belo“ kojim je pokrenuo akciju za konstituisanje Studentskog parlamenta Fakulteta političkih nauka (27. marta 2007. godine); i na kraju organizovao je „Prvi Seminar studenata fakulteta političkih nauka“ (danas Regionalni seminar politikologa), kao susret studenata političkih nauka u regionu 2008. godine. Uporedo sa aktivnostima na fakultetu (novembar 2007. – april 2008.), postaje koordinator Koalicije mladih Srbije (KMS), organizacije koja je okupljala pet najvećih omladinskih organizacija u Srbiji (Savez izviđača Srbije, Mlade istraživače Srbije, Omladinu JAZAS, Omladinski savez Vojvodine i Omladinski program Građanskih inicijativa), čije je delovanje direktno dovelo do formiranja Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. Filip je kao glavni organizator Uvodne konferencije procesa pokretanja Krovne organizacije mladih Srbije, ostvario veliki uspeh okupljanjem predstavnika blizu 100 omladinskih organizacije širom Srbije i tadašnje ministarke omladine i sporta, Snežane Samardžić-Marković, omogućivši mladima Srbije da njihov glas dođe do državnog vrha, što je direktno uticalo na oblikovanje Nacionalne strategije mladih. Sa svojih tada dvadeset dve godine, čvrsto je verovao da dalji razvoj Srbije zavisi od obrazovanih ljudi koji ostaju u Srbiji i rade na njenom unapređenju, počev od razvoja svog ličnog okruženja, preko razvoja lokalne zajednice, do samog nacionalnog nivo. Iz tog razloga je davao najbolje od sebe kako u privatnom, tako i u akademskom sektoru i to najčešće istovremeno. Njegova marljivost, predanost radu i želja za promenom ga je uvek motivisala da ide korak dalje, i to najčešće putem kojim se ređe ide. Godine 2007. pokrenuo je proces ubrzanog studiranja na Fakultetu, čime je u roku od 3 godine diplomirao pod mentorstvom profesora Ilije Vujačića na temu „Položaj pojedinca u Rusoovoj teoriji“ u oktobru 2008. godine sa prosečnom ocenom 9.60/10.00. Odmah zatim je nastavio sa master studijama Političke analitike i menadžmenta koji je završio za osam meseci sa prosečnom ocenom 10.00/10.00, odbranivši master rad „Globalno civilno društvo i Srbija“ u junu 2009. godine pod mentorstvom profesora Vukašina Pavlovića. Kao brilijantan student izuzetnih kvaliteta, već u oktobru 2009. godine odlazi na Master studije razvoja na jedan od najprestižnijih svetskih univerziteta – Kembridž univerzitet. Kao stipendista Kembridž univerziteta i britanske vlade (Cambridge Overseas Trust – OSI/FCO Cheveningstipendija), postao je član Hjuz hol koledža (Hughes Hall) gde je radio i učio u okruženju svetski priznatih naučnika i dobitnika Nobelove nagrade. Vodeći se izrekom da sreća prati hrabre i vredne, Filip je imao priliku da bude član Kembridž univerziteta u trenutku kada je univerzitet proslavljao 800 godina od osnivanja, što mu je omogućilo prisustvo na mnogobrojnim predavanjima i skupovima slavlja viševekovne istorije ove obrazovne institucije, što je samo još više produbilo njegovu želju kako za ličnim, tako i za napretkom naše zemlje. Otuda je i na Kembridžu težio za sveobuhvatnim obrazovanjem i pored učestvovanja na mnogobrojnim seminarima i konferencijama van nastavnog programa, bio je član organizacionog sekretarijata 28. Međunarodnog simpozijuma o ekonomskom kriminalu Kembridž univerziteta 2010. godine, da bi 2011. godine i nakon završetka master studija bio pozvan da izlaže kao jedan od najmlađih predavača u istoriji ovog simpozijuma. Pored profesionalnog i akademskog aspekta, tokom studija na Kembridžu se oprobao i u veslanju za tim svog koledža. Bio je izuzetan primer kompletnog mladog čoveka koji je pored uspeha u akademskom i profesionalnom životu, težio potpunoj ispunjenosti svog života. Tokom studija na Kembridžu, 2010. godine je na simboličan dan proslave pravoslavnog i katoličkog Uskrsa u okolini Grančestera („mesta sa najvećom koncentracijom Nobelovaca“), zaprosio Katarinu Kuzmić, dugogodišnju devojku i koleginicu sa Fakulteta političkih nauka. U junu, 2010. godine je sa MPhil tezom  „Globalno civilno društvo i globalne institucije razvoja“ uspešno završio studije na ovom prestižnom univerzitetu, stekavši mnoštvo prijatelja i ostvarivši neraskidivu saradnju sa univerzitetom kao njen alumni član. Po povratku u Srbiju postaje stručni saradnik u Farmaceutskoj kompaniji „Galenika a.d.“ gde radi na mnogobrojnim projektima vezanim za pitanja društveno odgovornog poslovanja, čime direktno primenjuje stečeno znanje sa Kembridža. Međutim, u želji za daljim istraživanjem različitih modela poslovanja radi pronalaženja najboljeg načina da Srbiju uključi u tokove svetske trgovine i međunarodnog poslovanja, odlučio se za doktorske studije. Godine 2011. upisuje duple doktorske studije iz međunarodne političke ekonomije na Univerzitetu Vorik i Slobodnom univerzitetu Brisela kao stipendista „Zajedničkog Erasmus Mundus Doktorskog programa Evropske komisije – Globalizacija, EU i multilateralizam“ (GEM PhD School). U toku doktorskih studija i istraživanja o „Proceni mogućnosti daljeg uključivanja ekonomija sa srednje-višim dohotkom u sistem pravedne trgovine (Fairtrade) – Studija slučaja: Srbija“, držao je razna predavanja o sistemu pravedne trgovine u cilju obrazovanja šire populacije o ovom ne tako proširenom sistemu za koji je verovao da može značajno unaprediti položaj malih proizvođača i u krajnjem slučaju uticati na dalji razvoja srednje razvijenih država, naročito njenih najsiromašnijih krajeva. Pored raznih predavanja u Srbiji na temu pravedne (fer) trgovine 2012. godine, predavanja koja je držao na master kursu Mondialisation et Régimes Sociaux kao glavni predavač na modulu Globalisation, Global Food System, Food Security and Food Sovereignty – Critical Perspectives (2012-2013), i predavanja na ITAM univerzitetu u Meksiku i u Senatu Republike Meksiko (2013), organizovao je brojne seminare i pokretao razne akcije kako na Univerzitetu Vorik, tako i na Slobodnom univerzitetu Brisela kroz koje je imao prilike da i na praktičnom nivou istraži značaj sistema fer-trgovine. Studijskim putovanjima u Sjedinjene Meksičke Države (2013) i Narodnu Republiku Kinu (2014) i boravkom u Ujedinjenom Kraljevstvu i Kraljevini Belgiji (2011-2016), stekao je iskustva koja su doprinela kvalitetu njegovog istraživanja što je uz njegovu stručnost, nesvakidašnji talenat prezentovanja i idiličnu naklonost pravednom sistemu trgovine dovelo do jedne od najboljih odbrana doktorske disertacije na Univerzitetu Vorik i Slobodnom univerzitetu Brisela 16. decembra 2015. godine, prema zvaničnoj objavi pomenutih univerziteta. Kroz svoje obrazovanje, prepoznat kao brilijantan student i izuzetan istraživač, Filip je bio dobitnik mnogobrojnih nagrada i stipendija koju su predstavljale veliki podsticaj i ohrabrenje u nastavku njegovog rada. Počev od stipendije Opštine Savski venac 2009., 2010. i 2011. godine, stipendije Kembridž univerziteta i britanske vlade (Cambridge Overseas Trust – OSI/FCO Chevening stipendija) u 2009. godini i stipendije Evropske komisije za doktorske studije 2011-2014, bio je dobitnik i “Nagrade četrdeset mladih lidera Srbije” koja mu je dodeljena od strane Kancelarije predsednika Srbije 2009. godine i “Nagrade Fonda za mlade talente MOS RS – Dositeja”, dodeljena 2008.,2009., 2011., 2012., 2013. i 2014. godine. Pored velike podrške u njegovom životu, ova prestižna priznanja su predstavljala veliku inspiraciju i podsticaj u Filipovom radu ka pružanju doprinosa svojoj zemlji. Postavši doktor nauka sa 28. godina života, dr Filip Brković je imao ispred sebe velike snove i planove o razvoju naše zemlje i sveta u kome živimo. Od praktičnih planova direktne primene načela fer-trgovine u razvoju pčinjsko-jablaničkog okruga, do budućih planova o proširenju internacionalnog sistema na zemlje trenutno isključene iz „Fertrejda“. Filipa je karakterisala neiscrpna energija i žudnja za novim saznanjem i za korišćenjem istog i na svom putu nikada nije bio sam. Počev od „spartanske jedinice“ sa kojom je organizovao Đački parlament u Trećoj beogradskoj gimnaziji, preko „TIMske jedinice“ i osnivanja Studentskog parlamenta na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, ili ogromnog broja prijatelja i saradnika koje je stekao tokom master studija kako na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu, tako i Kembridž univerziteta, i dalje na doktorskim studijama u Engleskoj i Belgiji, sa kojima je pravio planove o daljem unapređenju sveta. Bio je oženjen Katarinom, dugogodišnjom saputnicom počev od zajedničkih osnovnih studija na Fakultetu političkih nauka, sa kojom je 2014. godine dobio sina Mihaila. Filip je bio primer kompletnog mladog čoveka koji je „žureći ispred svog vremena“ živeo život vredan tri čoveka i za sobom ostavio nepresušnu inspiraciju budućim naraštajima. Iznenada, u januaru 2016. godine, njegovo srce puno hrabrosti i dobrote je stalo.  Preminuo je u Briselu, Kraljevini Belgiji, ostavivši za sobom dubok trag ljubavi, prijateljstava i inspirativnih dostignuća širom sveta. Svojom nepresušnom energijom i nesvakidašnjom harizmom inspirisao je i budio najbolje u drugima, čvrsto verujući u jedinstveni potencijal svakog čoveka. Njegova dela su uvek sledila njegove reči i za vreme izuzetno kratkog života postigao je ono za čime je težio – da njegova dela prevaziđu njega samog. Inspirisan spartanskom fokusiranošću i posvećenošću u borbi protiv prolaznosti, našao je svoj jedinstveni položaj u društvenom ugovoru zvani život i svojim delima zasnovanim na principima poštenja, marljivosti, moralnosti, hrabrosti, drugarstva, sabornosti, empatije, slobode i časti, Dr Filip Brković je ostavio neprocenjivo nasleđe kojim je istinski postao besmrtan.