Predavanjem „Predsednički izbori u Srbiji 2017“ otvoren je drugi dan konferencije Zlatibor Open u organizaciji Studentske unije Fakulteta političkih nauka. Trenutnu političku sliku, kao i moguće ishode komentarisali su politički analitičari Dejan Vuk Stanković i Branko Radun. Nakon toga, usledila je prezentacija istraživanja “Ko ima moć da menja Srbiju?” istraživačko-izdavačkog centra Demostat, a zatim panel diskusija pod nazivom „Medijski osvrt na predsedničke izbore u Srbiji 2017“ u kojoj su učestvovali novinarka TV N1 Emina Kovačević, novinar Politike Dušan Telesković i programski direktor Demostata Zoran Panović.

Zbog čega su važni i šta predstavljaju predsednički izbori, gde će Srbija biti nakon istih, samo su neke od tema koje su studentima pribrižili Dejan Vuk Stanković i Branko Radun. „Predsednička ovlašćenja prema Ustavu republike Srbije su veoma uska i uglavnom ceremonijalna ali snagu ove funkcije nalazimo u njegovom neposrednom izboru od strane birača. Realpolitički značaj ogleda se u tome što on može biti budući vesnik političkih promena a ujedno njegova kandidatura pojačava šanse parlamentarnoj koaliciji, ukoliko su parlamentarni izbori blizu ili se očekuju“, istakao je Stanković. On je dodao da su glavni problemi opozicije u Srbiji kriza poverenja kod sopstvenih birača ali i kriza programskog identiteta što je ujedno i globalni trend. Branko Radun naveo je da ukoliko bude drugog kruga, opozicioni kandidat ima šansu da se u narednim godinama predstavi kao realna alternativa, dok su rezultati ovih izbora gotovo izvesni. Takođe je neophodno da partije imaju svoje kandidate na predsedničkim izborima jer u suprotnom mogu ostati ispod cenzusa. „Neophodno je voditi i pozitivnu kampanju a ne samo napadati vlast, iako je na taj način lakše ostati u senci segmentiranja na političkoj sceni čime se proširuje mogući krug birača. Politika jeste prljav sport, ali ako postoji barem minimalni nivo morala, jasnog stava i doslednosti, ona se može uspešno voditi.“ , podvukao je Radun.

Ispred Demostata o rezultatima istraživanja “Ko ima moć da menja Srbiju” govorila je Sara Marinković koja je istakla da je ovo prvo omnibus istraživanje Centra, objavljeno oktobra 2016. godine. “Zabrinjavajući nalaz je veliki broj autoritarno orijentisanih građana. Oni smatraju da moć stanuje u autoritarnom poretku a autoritet dominira u liku a ne u instituciji”, ukazala je Marinkovićeva. Ona ocenjuje da je to rezultat autoritarne političke kulture .

U okviru panel diskusije, učesnici su poredili medijske prikaze predstojećih predsedničkih izbora sa onima iz proteklih godina. Zoran Panović je istakao pobedu propagande u odnosu na novinarstvo. “Mediji su se danas vratili u devedesete godine kada je bila podvučena jasna linija između onih koji su na strani vlasti i opozicije, s tim što danas imamo i onih čije opredeljenje ne znamo. Kampanja je često za novinara bolja od nekampanje, jer se izveštava uglavnom revijalno i kandidati se bolje ponašaju, a mnogo je gore kada u mirnijem periodu neka afera ispliva na površinu”, smatra Panović. Emina Kovačević navodi da su političari oduvek koristili državne funkcije za sopstvenu promociju i da to nije ništa novo na političkoj sceni Srbije. “Situacija se nije mnogo promenila u odnosu na prethodni period osim što je jači pritisak na glavne elektronske medije sa nacionalnom frekvencijom u okviru kojih su naši političari preterano osetljivi na kritiku”, podvukla je Kovačevićeva. Novinari ne mogu biti cenzurisani ukoliko se sami ne cenzurišu, mišljenje je Dušana Teleskovića. “Svaki medij ima svoju uređivačku politiku i menadžment a te dve stvari je teško uskladiti jer je bitan i ekonomski momenat. Svaka novinarska priča može doći do svoje publike zato je ne treba zataškivati i vršiti autocenzuru. Novinari su u obavezi da publici uprkos velikoj dostupnosti informacija pruže i širu sliku događanja”, zaključuje Telesković.