Javna debata „Položaj žena na tržištu rada“ organizovana od strane Alumni mreže Akademije dijaloga za mlade žene održana je na Fakultetu političkih nauka. O temi su govorili Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada (MOR), dr Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije, Vesna Bajić iz Sindikata UGS Nezavisnost i Zorana Antonijević iz Misije OEBS-a u Srbiji. Moderatorka tribine bila je Miljana Pejić.

Jovan Protić predstavio je istraživanje „Tranzicija na tržište rada mladih žena i muškaraca u Srbiji“ i naglasio da je suština postojanje adekvatnog tržišta sa radnom snagom i da se na osnovu toga mladi orijentišu i biraju profesiju. „Potrebne su strategije za karijerno vođenje od srednje škole, kako bismo stavili do znanja mladima koliko je važno sticanje veština kao i dugoročno, da ne kažem celoživotno učenje.“ , izjavio je gospodin Protić. On je dodao da su razlike između muškaraca i žena u zaposlenosti male (8%), i da sa mladima treba podjednako raditi, bez obzira na pol.

„Žene uživaju zaštitu prava kao svaki drugi član sindikata, koji je dobra polazna tačka za žene da krenu u odbranu svojih prava.“, saopštila je Vesna Bajić. Naglasila je da na položaj žena na tržištu rada najviše utiče biološka razlika, odnosno materinstvo, i da je to refleksija opšteg položaja žena. „Moj savet je da žene prvo počnu da menjaju sebe i svoje gledište, pa onda da traže pomoć ostalih.“, dodala je gospođa Bajić.

Rezultate istraživanja diskriminacije žena na tržištu rada predstavila je Sanja Ćopić i navela najčešće oblike diskriminacije prilikom zapošljavanja: ispitivanje o privatnom životu, komentarisanje fizičkog izgleda, nepovoljniji tretman u odnosu na muške kandidate i trudnoća i materinstvo kao prepreka za dobijanje posla. „Vrlo često se žene tretiraju kao objekti i nečija svojina. Mi treba da budemo ravnopravni, iako smo različiti, a te vrednosti treba usađivati od malih nogu.“ , istakla je gospođa Ćopić.

Zorana Antonijević govorila je o dvostrukoj diskriminaciji romkinja, invalidkinja, starih žena i starih žena na selu, koje su u našem društvu nevidljive grupe. „Čini mi se da i mi žene treba mnogo više da se trudimo da glas dobiju i žene sa invaliditetom, kao i sve ostale koje su marginalizovane.“ , ocenila je gospođa Antonijević i zaključila da antidiskriminacione politike treba da budu osnovni mehanizam odbrane prava.