Studentska politička konferencija Zlatibor Open u organizaciji Studenske unije Fakulteta političkih nauka otvorena je u ponedeljak 19. marta.

Na otvaranju je govorio profesor dr Dejan Milenković, prodekan za nauku, kvalitet i samovrednovanje. ,,Ovakvi događaji imaju veliki značaj i vrednost za studente, zbog svog kvaliteta i intenziteta rada. Fakultet pruža podršku edukativno obrazovnim seminarima ovog tipa, koji pomažu u upoznavanju nekih intrigantnih tema”, izjavio je Milenković. On je dodao da se nada da će ovaj seminar nastaviti svoju tradiciju još dugi niz godina.

Ispred Evropskog omladinskog centra obratila se Dragana Adžandžić: "Svakodnevno grešimo kada evropsku omladinsku karticu poistovećujemo samo sa karticom koju studenti koriste u studentskoj menzi, svakako i to je jedna od njenih namena ali mogućnosti evropske omladinske kartice su mnogo veće i radimo na tome da studenti ,ne samo u Srbiji, nego i u regionu, saznaju prave pogodnosti koje evropska omladinska kartica poseduje"

Prva panel diskusija održana je na temu ,,Politika iz ugla mladih političkih lidera”. Govornici su bili Nemanja Biševac, odbornik Srpske liste na Kosovu i Metohiji, Zdravko Veselinov, predsednik omladine Demokratske stranke Srbije, David Đurović, predstavnik omladine Srpske napredne stranke i Nikola Stavrov, kandidat Liberalno demokratske partije.

Gospodin Biševac je najpre približio učesnicima politički sistem na Kosovu i Metohiji i zahvalio mladima iz srpskih opština na podršci koju su mu pružili. ,,Mnogi se varaju kada kažu da je učešće mladih u politici malo, njihov glas se itekako čuje, a ima ih i među odbornicima na KiM”, rekao je Biševac. On je dodao i da treba raditi na još većem uključivanju mladih ljudi u politiku, jer je u njima budućnost.

,,Mladi bi trebalo da učestvuju u dnevno-političkim događajima, da se bore za svoja prava i svoje ideale”, kazao je Zdravko Veselinov. On smatra da je glavni problem kod mladih nedostatak poverenja u političke partije i instutucije, a da se to samo kroz politički aktivizam može promeniti. ,,Mladima savetujem da u stranke uđu zbog svojih ideala, jer su oni najbitniji, a ne neki pragmatizam”, naglasio je Veselinov.

Gospodin Đurović je izneo da u politici ne bi trebalo da budu važne nečije godine, već vrednosti, ideje i postignuti rezultati. ,,Lako je popuniti pristupnicu stranci, ali je važno da znate šta ćete raditi nakon toga, nije dovoljno samo da budete član partije”, objasnio je Đurović. On je predočio da samo oni koji nesebično daju sve za svoju zemlju i njenu dobrobit mogu da uspeju u politici.

,,U Srbiji je teško biti političar, još je teže biti mlad političar, dok je najteže biti liberalno orijentisan mladi političar”, obrazložio je gospodin Stavrov. On je skrenuo pažnju na to da bavljenje politikom nosi veliku odgovornost i obavezu, čega ljudi često nisu svesni. ,,Ne smemo da dozvolimo da emocije preuzmu politiku, već moramo da razmišljamo i delamo na racionalan način”, zaključio je Stavrov.

Druga panel diskusija održana je na temu ,,Dejton i 1244 - stubovi Balkana”. Govornici su bili Vladislav Jovanović, diplomata i bivši ministar spoljnih poslova, Aleksandar Radić, vojni analitičar i dr Dragan Đukanović, profesor Fakulteta političkih nauka.

Prof. dr Dragan Đukanović ukazao je na predstavu Balkana kao velike enigme, koja ga čini teškim za predviđanje promena kroz godinu ili dve, a kamoli više. ,,Sa druge strane, do kakvih god okolnosti da dođe, demografski trendovi na Kosovu ostaju konstantni”, dodao je Đukanović. Takoće, istakao je da na prvom mestu Srbiji mora biti zaštita Srba, gde god se oni našli.

Diplomata Vladislav Jovanović je govoreći o Rezoluciji 1244 naglasio kako bez nje ne sme ništa drugo biti izglasano, iako se ona može voleti ili ne. ,,Šanse za kompromisno rešenje Kosova, iako nesagledive trenutno, kroz nekoliko godina biće uvećane”, naglasio je Jovanović. U prilog predikcijama, zaključio je kako postoji mogućnost da se Evropa oduži za potencijalno zalaganje Srbije kroz kompenzacije koje se tiču mineralnih bogatstava, investicija i vlasništva na Kosovu.

Vojni analitičar Aleksandar Radić najpre je objasnio kako je osnovno za bilo kakve diskusije o datoj temi utvrditi šta tačno vojska treba da bude. ,,Glavni bezbednosni problem predstavljaju tajne organizacije koje nisu regulisane spiskovima”, predočio je Radić. Takođe, skrenuo je pažnju na činjenicu da vojska zapravo nije faktor koji ugrožava, već da je neophodno usmeriti fokus ka narodu.