Predavanje čuvenog profesora dr Mihaela Cirna (Michael Zürn) na temu „Autoritarni populizam nasuprot otvorenog društva – nova linija sukoba? Ekonomski, kulturni i politički razlozi i preporuke“, u okviru ciklusa „Razgovori o Evropi“, održano je na Fakultetu političkih nauka. Događaj je organizovao Centar za nemačke studije Fakulteta u saradnji sa beogradskom kancelarijom Fondacije Hajnrih Bel i Institutom za filozofiju i društvenu teoriju. Gosti predavanja bili su Simon Ilse (Simon Ilse), direktor beogradske kancelarije Fondacije Hajnrih Bel, profesorka dr Ljiljana Glišović iz Centra za nemačke studije Fakulteta političkih nauka, Andreas Polterman (Andreas Poltermann), bivši direktor Kancelarije Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu i Paola Petrić, programski koordinator i zamenik direktora Kancelarije Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu.

Uvodnu reč na događaju imao je profesor dr Dragan R. Simić, dekan Fakulteta političkih nauka, koji je naglasio da mu je izuzetna čast i zadovoljstvo što Fakultet ima privilegiju da ugosti profesora dr Mihaela Cirna, vrsnog stručnjaka u oblasti političkih nauka. Profesor se potom zahvalio Fondaciji Hajnrih Bel i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju na saradnji i podsetio prisutne da Fakultet političkih nauka ove godine slavi pedeset godina rada i postojanja.

Simon Ilse, direktor beogradske kancelarije Fondacije Hajnrih Bel, poželeo je dobrodošlicu profesoru dr Cirnu i ukazao da su „Razgovori o Evropi“ osmišljeni kao ciklus seminara i predavanja posvećenih savremenim evropskim temama i problemima. U ime Centra za nemačke studije gostima i posetiocima predavanja obratila se i profesorka dr Ljiljana Glišović, predstavivši dosadašnji impozantan rad i delo profesora dr Mihaela Cirna.

Profesor dr Mihael Cirn, direktor departmana Global Governance u Naučnom centru za društvena istraživanja u Berlinu (WZB) i profesor za međunarodne odnose na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, govorio je o političkim korenima autoritarnog populizma, kako je nazvao pokret populističkih snaga, koji poslednjih godina doživljavaju sve veću ekspanziju – kako u zemljama bez značajnije demokratske pozadine, tako i u državama sa dugom demokratskom tradicijom i institucijama. Profesor je istakao da populističke partije učestvuju, pa čak i dominiraju u parlamentarnim koalicijama, kontrolišući sve više zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, što im omogućuje da svoje programe unesu u sve institucije sistema. „Populizam karakteriše antagonistički odnos dve homogene grupe – elite i naroda, kao i primat narodne volje nad individualnim pravima. Autoritarni populizam predstavlja ozbiljnu pretnju po demokratske institucije i osnovna prava i slobode ljudi, koja dolazi upravo iz sfere legitimnosti demokratskog izbora populističkog vođe. Prerastanje autoritarnih režima  u ličnu diktaturu  vođe izrasta u prepoznatiljiv fenomen savremenog sveta“, naveo je profesor dr Cirn. Prema njegovim rečima, autoritarni populizam karakteriše anti-multilateralizam, anti-liberalizam i anti-pluralizam. On je dodao da je na snazi trend opadajućeg poverenja u osnovne institucije političkog sistema u društvu i državi. „Evidentan je rast kriticizma prema sistemu, kao i rast nacionalizma i dominacija populističkih snaga. Smatram da živimo u veoma teškim političkim vremenima“, zaključio je profesor Cirn.