Seminar Dani javnih politika, u organizaciji Grupe za analizu i kreiranje javnih politika (GAJP), a u saradnji sa Fondacijom Konrad Adenauer, projektom PERFORM i Fakultetom političkih nauka (FPN), održani su šesti put zaredom na našem Fakultetu.

Prisutnim učesnicima dobrodošlicu je poželela Tamara Vukov, članica Grupe za analizu i kreiranje javnih politika, zahvalivši se partnerima i gostima seminara. „Cilj ovog događaja jeste da popularizujemo javne politike, kao i da istaknemo važnost njihovog kreiranja kako objektivno, tako i profesionalno. U kreiranju javnih politika ključnu ulogu imaju građani. Neophodno je da postoji participacija i transparentnost u ovom procesu, jer bez poštovanja ovih principa nema kvalitetnih i uspešnih javnih politika“, objasnila je Tamara Vukov.

Svečani skup svojim prisustvom uveličala je i Slavica Đukić-Dejanović, ministarka bez portfelja, zadužena za demografiju i populacionu politiku, i učesnica prvog panela seminara. Ministarka je rekla da su studenti ti koji će uticati na kreiranje prioritetnih politika u budućnosti i istakla da su koraci koji se prave tokom studija okvir za buduće inovativne metode rada u oblasti javnih politika.

U ime Fakulteta političkih nauka prisutnima se obratio i profesor dr Dejan Milenković, prodekan za nauku, kvalitet i samovrednovanje. „Važno je da prepoznajete različite metode pri analizi kreiranja javnih politika, jer će se sigurno neki od vas u budućnosti njima služiti. Naglasio bih i to da teme zastupljene na ovom seminaru postaju još aktuelnije nakon njegovog završetka, što ide u prilog tome da je sve što je rađeno prethodnih šest godina izuzetno dragoceno i siguran sam da će imati naučno-istraživačku vrednost u oblasti kreiranja javnih politika“, smatra prof. dr Milenković.

Norbert Beckmann-Dierkes, direktor predstavništva Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru, naveo je da je važno da studentkinje i studenti umeju da znanje koje steknu iz oblasti političkih nauka primene i u praksi. „Vi ste odgovorni za budućnost politike jer ćete diskutovati, osmišljavati i postavljati okvire političkih nauka. Ono što bih posebno nagovestio jeste to da je u Srbiji potrebno da se mnogo otvorenije govori o politikama“, ukazao je gospodin Beckmann-Dierkes.

Gorana Radovanović sa projekta PERFORM objasnila je da se javne politike u našoj zemlji često donose na netransparentan način, da se rezultati istraživanja u procesu donošenja tih politika ne koriste dovoljno i da je to nešto na čemu je PERFORM protekle tri i po godine radio. „Istraživači i donosioci odluka moraju da sarađuju kako bi proces kreiranja javnih politika bio vidljiviji. Mi nastojimo da uspostavimo veće poverenje između ove dve zajednice i da utičemo na to da se kvalitet istraživanja u oblasti društvenih nauka poveća. Nadam se da ćete i vi u svojim budućim profesionalnim karijerama doprinositi da javne politike kod nas budu kvalitetnije, pravednije i po meri svih građana“, upotpunila je Gorana Radovanović.

Prvi panel ovogodišnjeg seminara bavio se temom demografske i populacione politike Republike Srbije. Moderator ove sesije bio je Nenad Čelarević, zamenik direktora na projektu PERFORM, koji je nagovestio da će ovom prilikom više pažnje biti posvećeno migracijama, o kojima nije puno razgovarano prethodnih godina. „Dani javnih politika doprinose uspostavljanju agende za donosioce odluka. Iz tog razloga možemo da se nadamo da će do sledećeg seminara i pitanje migracione politike donekle biti rešeno“, ocenio je Čelarević.

Prema rečima Slavice Đukić-Dejanović, ministarke bez portfelja, zadužene za demografiju i populacionu politiku, Srbija je zemlja koju karakteriše depopulacija, zbog čega je ova politika prioritet Vlade Republike Srbije. Ministarka je upozorila na to da su rezultati istraživanja njenog kabineta na temu „Migracije studenata“, sprovedenog u januaru 2018. godine, pokazali da trećina studenata u Srbiji planira da po završetku školovanja ode u inostranstvo, a da 90 odsto njih u toj odluci ima apsolutnu podršku roditelja. „Najdrastičniji podatak iz celog istraživanja jeste taj da je četvrtina studenata koji planiraju da odu iz zemlje već rešena da to i učini, bez obzira na mere koje bi država preduzela u nameri da ih zadrži u Srbiji. Cilj istraživanja bio je da se prikupe svi podaci koji će se odnositi na kreiranje konkretnih mera i stimulativnih aktivnosti za zadržavanje mladih u Srbiji, odnosno da se sagleda obim studentskih migracija i posledica koje one mogu imati na demografski i društveno-ekonomski potencijal zemlje“, pojasnila je ministarka Đukić-Dejanović. Ona je dodala da u nameri da napuste zemlju prednjače studenti informaciono-komunikacionih tehnologija, kao i studenti iz oblasti medicinskih nauka, a da se kao glavni razlozi odlaska navode nemogućnost nalaženja posla u struci, slabo plaćen posao i nizak životni standard.

Dr Mirjana Rašević, naučna savetnica i upravnica Centra za demografska istraživanja na Institutu društvenih nauka, ukazala je na to da Srbiju u proseku napušta 15 hiljada ljudi godišnje, dok je imigracioni potencijal zemlje mali zbog ozbiljnih izazova i problema sa kojima se suočava u ekonomskoj, socijalnoj i političkoj sferi uopšte. Ona smatra da je iz tog razloga važno da pitanje migracija bude uključeno u nacionalne razvojne strategije. „Bitan stub za upravljanje migracijama jeste sveobuhvatno razmatranje uzroka za odlazak iz zemlje. To je jedna vrlo složena odluka, koja uključuje i druge aspekte kao što su stepen razvijenosti demokratije u zemlji u koju je planiran odlazak, poverenje u institucije, ali i osećaj sigurnosti kao jedan od najvažnijih faktora“, rekla je dr Rašević. Ona je dodala da je neophodno da se o ovoj temi više govori u Srbiji, jer se demografima čini da pitanje migracione i pronatalitetne politike nije dovoljno zastupljeno u javnosti.

Treće predavanje na Danima javnih politika otvorila je Gordana Pilipović iz Fondacije Konrad Adenauer. Gabrijela Grujić iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objasnila je učesnicima seminara važnost kako teorijskih znanja tokom obrazovanja, tako i upoznavanja sa realnim radnim okruženjem, kako bi spoznali pravu vrednost svojih mogućnosti. Ona je dodala da zakonski okvir u oblasti dualnog obrazovanja treba da bude od koristi studentima u cilju lakšeg zaposlenja u struci nakon završetka studija. Paul Kowitz iz Sektora za inovacije Saveta za privredu CDU-a rekao je da je dualno obrazovanje značajna tema kako bi budućnost studenata bila prosperitetnija. Kowitz je zaključio da od dualnog obrazovanja imaju koristi kako industrija, tako i mladi ljudi – kompanije obezbeđuju buduću radnu snagu koja je kvalifikovana, a studenti dobijaju praksu koja im pomaže u napredovanju i razvijanju.

Elvira Kovač iz Saveza vojvođanskih Mađara održala je četvrto predavanje na Danima javnih politika. Ona je govorila o Politici prema nacionalnim manjinama i upoznala učesnike sa radom Saveta za nacionalne manjine, zakonima iz ove oblasti, ali i o mogućim poboljšanjima u sferi manjinskih prava u našoj zemlji. „Neophodna je proporcionalna zastupljenost pripadnika nacionalanih manjina u skupštini, javnoj upravi i javnoj sferi, kako je i našim Ustavom dozvoljena pozitivna diskriminacija nacionalnih manjina“, primetila je Kovač.

Boban Stojanović iz Grupe za analizu i kreiranje javnih politika predstavio je istraživanje o Kvalitetu doktorskih studija koje je sproveo GAJP sa ciljem da utiču na položaj mladih istraživača. On je naveo neke od osnovnih problema sa kojima se suočavaju mladi doktorandi u Srbiji, a to su: diskreciona ovlašćenja komisija koje rade intervjue, nepostojanje dovoljno kvalitetnih predmeta koji se bave metodologijom istraživanja i istraživačkim veštinama, pristup različitim naučnim časopisima, posete naučnim konferencijama, sredstva za terenska i empirijska istraživanja, kao i odnos mentorstva. Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu osvrnula se na motive upisa doktorskih studija, jer doktorske studije nisu masovne poput osnovnih, ali moraju biti kvalitetne, naglašava ona. „Doktorske studije su prilika za početak istraživačkog rada, i treba da osposobe pojedince da postanu samostalni istraživači“, navodi rektorka. Bojan Tubić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja rekao je da Ministarstvo radi na nekoliko nacrta zakona koji će biti usvojeni u novembru i decembru i koji će predstavljati napredak u odnosu na prethodna zakonska rešenja. On je zaključio da je Ministarstvo tu da podrži ideje koje fakulteti predlože, u cilju poboljšanja kvaliteta doktorskih studija. Nemanja Džuverović, profesor Fakulteta političkih nauka predočio je ovaj problem učesnicima seminara iz ugla predavača. On je rekao da kod studenata uočava nedostatak kritičke samorefleksije, što je problem celokupnog obrazovnog sistema, od prve godine osnovnih studija. Gazela Pudar Draško iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju osvrnula se na okvire u kojima doktoranti treba da se kreću prilikom studija. „Doktorantima treba omogućiti jasno omeđene okvire, odnosno usmeravati ih ka određenim temama i pružiti im pomoć s obzirom na nedostatak metodoloških veština“, zaključila je Pudar Draško.