Tribina pod nazivom „Jugoslavija juče i danas” održana je na Fakultetu političkih nauka u organizaciji Evropskog studentskog foruma (ESF). Govornici tribine bili su istoričar i profesor Filozofskog fakulteta dr Čedomir Antić, književnik i pisac Aleksandar Gatalica i kolumnista i pisac Muhamer Bazdulj.

Profesor dr Čedomir Antić ocenio je da, na osnovu izvora koje imamo za devetnaesti i početak dvadesetog veka, nisu svi narodi bili na jednakom istorijskom razvoju, kao i da su se mnogi identifikovali sa velikim imperijama na kojima su živeli ili sa velikim religijskim sistemima koji su se dodirivali i graničili na prostoru Balkana. ,,U Hrvatskoj i Sloveniji niko nije video Srbiju kao maticu. Naši preci su uvideli nakon prvih izbora 1920. godine da su elite Slovenačkog i Hrvatskog nacionalnog pokreta jednim delom htele zajedničku državu sa Srbijom, a da širi slojevi naroda nisu bili spremni na to“, dodao je Antić. On je naglasio i da je ugled Josipa Broza Tita nadilazio njegovu istorijsku ulogu i značaj Jugoslavije. ,,Tito, čovek neverovatne političke veštine, dolazi u Jugoslaviju koja ima slabu Komunističku partiju i kojoj preti raspuštanje. U ratu on potpuno modifikuje partijski program i tom prilikom uspeva da stvori najveću gerilu u Evropi“, podsetio je Antić.

„Ako bi trebalo da sažmem Jugoslaviju u jednu reč ta reč bi za mene bila detinjstvo. Sećam se testiranja za osnovnu školu i jednog od pitanja koje je glasilo „Ko je Tito?“, na šta sam odgovorio da ne znam. Komisija se zaprepastila, ali ja jednostavno nisam znao ko je Tito, igrao sam se“,  rekao je književnik Aleksandar Gatalica. On je ukazao na zajedničke osobine svih naroda koji su nekada činili Jugoslaviju, kao i to da su nam jezici bili mnogo sličniji nego danas. „Decenijama slušam kako svoje roditelje i tako i neke profesore koji tvrde da je propuštena prilika da Srbija zaokruži svoje kulturno i nacionalno pitanje posle Prvog svetskog rata. Nakon svih ovih godina, prema mom sudu, mislim da to nije bilo realno iz razloga što taj prostor nije mogao da se zaokruži i to smo najbolje mogli da vidimo devedesetih godina“, zaključio je Gatalica.

„Društvo i država ne mogu da se konstruišu bez određene ideje koja ih pokreće. Ta ideja je u obe Jugoslavije bila personifikovana.  Prva Jugoslavija je bila oličena u liku Kralja Aleksandra, a Druga Jugoslavija u drugu Titu“, istakao je književnik i kolumnista Muhamer Bazdulj. On je predočio da se od ideologije troimenog naroda odustalo nizom međuratnih dešavanja koja su dovela do kraja Prve Jugoslavije. „Druga Jugoslavija koja nastaje pod Komunističkom partijom je bila odraz u ogledalu Kraljevine Jugoslavije. Sve što se smatralo lošim sada je promenjeno. Ideja više nije jedan narod sa tri imena, već jedno ime sa mnogo naroda“ zaključio je Bazdulj. Moderatorka tribine bila je studentkinja Fakulteta političkih nauka Smiljana Aleksić iz ESF-a.