Predavanje na temu „Meri Vulstonkraft i republikanizam“, održao je profesor dr Fabian Šupert sa odseka za istoriju, antropolgiju, filozofiju i politiku Kraljevskog Univerziteta u Belfastu na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Profesor dr Fabian Šupert istakao je koliko su radovi Meri Vulstonkraft uticali na razvoj republikanske ideologije krajem 18. veka,  na razvoj feminističke ideologije i razvoj ljudskih prava. „Njeni najpoznatiji radovi proističu kao reakcija na pisanja Edmunda Berka, koji je kritikovao događanja u Francuskoj krajem 19. veka. Ona se zalagala za parlamentarnu reformu tvrdeći da su verske i građanske slobode deo urođenog prava čoveka“, naglasio je Šupert. Profesor je objasnio da se u svojoj najpoznatijoj knjizi „A Vindication of the Rights of Woman“ iz 1791. godine, bavila pitanjem rodne pozicije i pitanjem prava žena u  javnom životu. „Vulstonkraft je istakla da pred Bogom nema razlike u rodu i da zato ne teba praviti veštačke razlike, već da je za razvoj društva, nužan preduslov izjednačenja prava muškaraca i žena“, izjavio je Šupert. On je dodao da je Vulstonkraft, iako je kritikovala Berkov kritički pristup Francuskoj revoluciji, smatrala da su Francuska i Američka revolucija izneverile očekivanja, jer nije učinjen značajniji korak u daljoj reformi društvenog uređenja. „Prema njenom mišljenju, materijalna jedankost nije ni jedini, a ni presudan element koji će pomoći ženama da se aktivnije uključe u javno delovanje“, naveo je Šupert.

Profesor je objasnio da se Meri Vulstonkroft bavila pitanjem slobode i njenog shvatanja, da se sloboda shvata kao nezavisnost i odsustvo dominacije, a ne izolacije i da je društveni sistem taj koji određuje položaj žena. „Meri Vulstonkraft smatra da tradicionalno viđenje žene u društvu onemogućuju ženama da se angažuju u ekonomskoj sferi. Žene neće biti slobodne dok im se ne omogući pristup u radu u ekonomiji, ali i dobar društveni položaj“, upotpunio je Šupert. Na posletku svog izlaganja, profesor Šupert osvrnuo se i na činjenicu da se u njenim radovima nalaze rani začetci marksističke i antikolonijalne ideologije. „Ona smatra da je u Engleskoj tog doba postajao veliki klasni jaz i činjenica da su se zakoni i sistem prilagođavali potrebama belih ljudi, uz istovremeno zanemarivanje drugih rasa“, zaključio je Šupert.