Predavanje predsedavajuće na Američkom koledžu u Solunu na odseku za humanističke i društvene nauke profesorke Marie Kiriakidu (Maria Kyriakidou), na temu “Women in decision making: The essence of the matter”, održano je na Fakultetu političkih nauka u organizaciji Centra za međunarodnu javnu politiku.

U ime Fakulteta političkih nauka prisutnima se obratio prodekan za osnovne studije prof. dr Darko Nadić, koji je poželeo dobrodošlicu gošći iz Soluna i tom prilikom izrazio želju za budućom saradnjom dva Univerziteta.

Profesorka Maria Kiriakidu istakla je da je u mnogim zemljama sveta pitanje rodne ravnopravnosti zakonski regulisano, ali je suštinski problem što se ne primnjuje dosledno u praksi. „Svetsku populaciju čini 52% žena. Međutim, od ukupnog broja politički aktivnih tek 20% čine žene, što predstavlja jedan od indikatora rodne neravnopravnosti“, izjavila je Kiriakidu. Profesorka je navela neke od uzorka rodne neravnopravnosti, kao što je steoreotip da je liderstvo prirodno muška osobina, potom činjenica da su žene manje plaćene, da partijski funkcioneri radije biraju muškarce na visoke partijske funkcije, kao i održavanje partijarhata u društvu, koje žene zadržava u privatnoj sferi. „Mnoge žene veruju da svojim delovanjem neće promeniti politiku, jer ne veruju u moć politike niti da se njihov glas važi“, istakla je Kiriakidu.

 

Maria Kiriakidu istakla je da je u odnosu na period pre pedeset godina, danas koncept građanstva nezamisliv bez učešća žena. „Mere pozitivne diskriminacije, u vidu kvota koje podstiču učešće žena u parlamentarnom životu, imale su za cilj da ohrabre žene na preduzimanje akcije“, ocenila je Kiriakidu. Sistem kvota je pprema njenom mišljenju samo privremeno sredstvo, kako bi se u društvu stekla svest o potrebi za učešćem do tad nezastupljenih grupa u parlamentu. „Prve zemlje koje su uvele sistem kvota bile su Nordijske zemlje, koje ih sada nemaju jer je u građanstvu sazrela svest o rodnoj ravnopravnosti“, podvukla je Kiriakidu.

 

Ona je ukazala na važnost potrebe da se žene i dalje podstiču na učešće u politici, kako bi se demokratski poredak sa pravom mogao okarakterisati na taj način, a da to ne bude samo obična fraza. „Daleko smo od jednakosti ukoliko smo samo nominalno jedanaki. Potrebno je ukazati mladim ženama i devojkama da i one mogu imati uticaj, biti predsednice i donositi odluke“, zaključila je Kiriakidu.

Moderator događaja bio je član CMJP-a Đorđe Terek.