Prestižna međunarodna konferencija ISA – CEEISA 2019 pod nazivom „Međunarodni odnosi u doba anksioznosti” svečano je otvorena u Rektoratu Univerziteta u Beogradu. Ovaj naučni skup zajednička je godišnja aktivnost najuticajnijeg i najmasovnijeg naučnog udruženja u oblasti međunarodnih studija (International Studies Association - ISA) i regionalne sekcije ovog udruženja za Centralnu i Istočnu Evropu (Central and East European International Studies Association - CEEISA), a domaćin ovogodišnje konferencije je Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Prisutinima je dobrodošlicu na ceremoniju otvaranja poželeo konferensije Milan Krstić, nakon čega su se gostima obratili rektorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanka Popović, dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu prof. dr Dragan R. Simić, izvršni direktor Asocijacije za međunarodne studije (International Studies Association - ISA) prof. dr Mark A. Bojer (Mark A. Boyer), predsednik Asocijacije za međunarodne studije Centralne i Istočne Evrope (Central and East European International Studies Association - CEEISA) prof. dr Stefano Gucini (Stefano Guzzini), kao i profesorka Državnog univerziteta Džordžije (Georgia State University) i predsednica programskog odbora konferencije prof. dr Jelena Subotić. Nakon uvodnih reči, predavanje po pozivu održala je profesorka Koč univerziteta (Koc University) u Istanbulu dr Bahar Rumelili (Bahar Rumelili).

Rektorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanka Popović na početku svog izlaganja istakla je veliku čast koja je ukazana Fakultetu političkih nauka i Univerzitetu u Beogradu prilikom da budu domaćini konferencije i predočila značaj koji će ovaj događaj predstavljati za samu akademsku zajednicu. „Budući da je Univerzitet u Beogradu najveći univerzitet u regionu, jako važan aspekt naše aktivnosti predstavlja međunarodna saradnja, naši fakulteti teže da na taj način unaprede akademski rad i smatram da naš trud biva prepoznat, čemu u prilog govori i činjenica da je uvršten u 400 najboljih univerziteta u svetu prema Šangajskoj listi“, ukazala je rektorka Popović. Ona je dodala kako ima velika očekivanja od konferencije, ali i da se nada da će gosti imati i priliku da upoznaju Beograd i steknu prijateljstva, ali i potencijalne poslovne saradnje budući da, prema rečima profesorke, u doba visokih tehnologija, društvene nauke su neophodne za uspostavljanje stabilnog društva.

Dekan Fakulteta političkih nauka prof. dr Dragan R. Simić istakao je veliko zadovoljstvo što je toliki broj eminentnih stručnjaka iz oblasti društveno-humanističkih nauka gost Fakulteta i govoreći o temi ovogodišnje ISA- CEEISA konferencije „Međunarodni odnosi u doba anksioznosti“ naveo je kako je anksioznost prisutna ne samo u samim međunarodnim odnosima već i u nauci o međunarodnim odnosima. „Nadam se da će se doba anksioznosti pretvoriti u doba stabilnosti, a ne u apokaliptično doba, kako bismo doprineli tome trebalo bi da imamo direktniji pristup komunikaciji prvenstveno sa političkim elitama, da podstičemo kulturu društvenog dijaloga umesto da se izolujemo“, rekao je profesor Simić. Dekan je istakao kako je velika čast što je najveća organizacija u oblasti međunarodnih odnosa prepoznala trud i rad Fakulteta političkih nauka i pružila priliku da upravo on bude domaćin ove konferencije na kojoj će se govoriti o aktuelnim temama poput odnosa velikih sila, jačanja populizma i krajnje desnice, ali i promenama unutar Evropske unije.

Mark Bojer, izvršni direktor Asocijacije za međunarodne studije (ISA), izrazio je veliko zadovoljstvo zbog prilike da pozdravi goste ovogodišnje konferencije. „Anksioznost se nalazi svuda u svetu. Ona uznemirava naše društvo, potiskuje ga u emanacioni oblik politike, i nažalost se previše često stvara od strane samih lidera”, kazao je Bojer prilikom svog obraćanja. On je ukazao je na važnost događaja i značaj samog naziva konferencije „Međunarodni odnosi u doba anksioznosti”, čime je naglasio da anksioznost danas treba što više olakšati. „Mi smo mislioci, mi rešavamo probleme, i mi smo ljudi koji uče generacije koje dolaze kako da postanu lideri na pravi način - barem se tome nadamo“, naglasio je Bojer. On se zahvalio Fakultetu političkih nauka kao ovogodišnjem domaćinu, dekanu FPN-a Draganu R. Simiću, rektorki Univerziteta u Beogradu Ivanki Popović, CEEISA saradnicima, rukovodiocu programa konferencije Jeleni Subotić, ali i ISA osoblju štaba na njihovom profesionalizmu.

Prof. dr Stefano Gucini (Stefano Guzzini), predsednik Asocijacije za međunarodne studije Centralne i Istočne Evrope (CEEISA), izrazio je zahvalnost svima koji su doprineli organizaciji konferencije i učinili njenu realizaciju mogućom. „Ovo je konferencija na kojoj treba da uživate, upravo zbog toga što možete da pričate jedni sa drugima. Ovde možete da upoznate mnoge ljude i sa njima razgovarate o veoma značajnim temama”, istakao je Gucini. Poželeo je gostima da se osećaju komforno i da uživaju u poseti tokom naredna tri dana održavanja događaja. „Ovo je moja poslednja CEEISA-ISA konferencija kao predsedniku CEEISA-e.  Moja prethodna dva mandata su istekla i moram Vam reći da je bilo zadovoljstvo raditi sa Vama. Veoma je lako raditi sa Vama“, istakao je prof. dr. Gucini.

Uvodno predavanje CEEISA- ISA 2019 na temu „Međunarodni odnosi u doba anksioznosti“ održala je prof. dr Bahar Rumelili sa Koč univerziteta u Istanbulu. Profesorka je istakla da kada se govori o anksioznosti postoje brojne teorije, ali da ona izdvaja egzistencijalističku prema kojoj anksioznost nije abnormalno stanje već sastavni deo ljudskog ponašanja. „Anksioznost ima svoj koren u ljudskoj svesti o smrtnosti, zbog toga što ne možemo da predvidimo svoju budućnost mi postajemo anksiozni. Takođe ključno je razlikovati pojam anksioznosti od pojma straha, jer kod straha postoji poznat i racionalan uzrok dok je anksioznost strah od nepoznatog“, objasnila je profesorka Rumelili. Ona je predočila da je u postmodernim društvima anksioznost postala politička strategija i da je „proizvodnja anksioznosti“ savremeni fenomen koji podrazumeva konspirativne narative kojima se često služe autoritarne i populističke vođe i koji stanje anksioznosti koriste zarad učvršćivanja svoje vlasti.

Govoreći o genezi pojma anksioznosti, ona ističe kako su rizici kroz istoriju bili daleko veći, međutim u predmodernim društvima veliki uticaj religije je doprineo tome što anksioznost u društvenim odnosima nije bila dominantan faktor dok je u modernim društvima razlog to što je  državna zajednica nosila određenu „simboliku besmrtnosti“, te da postmoderno društvo to ne može više da obezbedi. „Strategija koja se često koristi jeste mobilizacija anksioznog u strah koji nam je poznat, dobar primer za to je politika klimatskih promena gde se nešto što je nepoznato, a to su klimatske promene, predstavlja kroz strahove koji su nam svima poznati, kroz ovaj odnos anksioznosti i straha mogli bismo tumačiti i politiku većine svetskih vlada“, istakla je profesorka. Ona je zaključila kako uprkos uticaju na nepredvidivost na međunarodnom planu, ali i na porast autoritarizma, poimanje anksioznosti u međunarodnim odnosima može biti i pozitivno, budući da pruža novi okvir za proučavanje savremenog međunarodnog poretka.

 

U naredna tri dana na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, svoja istraživanja predstaviće oko 600 uglednih stručnjaka iz čitavog sveta, među kojima su i neka od najvećih imena političkih nauka današnjice-