Škola američkih studija Centra za studije Sjedinjenih Američkih Država otvorena je na Fakultetu političkih nauka, a na otvaranju su govorili prof. dr Darko Nadić u ime Fakulteta političkih nauka i Timoti Standert, savetnik za medije i kulturu Ambasade Sjedinjenih Američkih Država koji jeodržao i prvo predavanje na četvorodnevnoj Školi. „Veliko mi je zadovoljstvo da otvorim ovu školu koja se održava na petnaestogodišnjicu od osnivanja Centra za studije SAD čiji je osnivač i dorektor naš dekan, prof. dr Dragan R. Simić“, rekao je profesor Nadić. On je istakao kako će u narednih par dana svi prisutni biti u prilici da čuju niz zanimljivih predavanja o SAD-u iz kojih će mnogo toga naučiti.

Timoti Standert  govorio je na temu „Američka javna diplomatija“ i objasnio je proces dobijanja zvanja diplomate u SAD-u i na koji se način taj proces razlikuje u većini drugih zemalja na svetu. „ Pojam javne diplomatije nije pojam koji se koristi u svakodnevnom govoru.  On predstavlja način na koji ambasade komuniciraju, ne sa političkim zvaničnicima ili korporacijama, već sa javnošću“, objasnio je Standert. Savetnik za medije i kulturu izneo je ciljeve javne diplomatije, a to su uticaj na sliku stranih državljana o određenoj državi, promocija uzajamnog razumevanja, ispravljanje stereotipa i indirektan uticaj na zvaničnike. „Osvrnuo bih se na koncept Džozefa Naja o mekoj moći koji je izuzetno važan kada se govori o javnoj diplomatiji, jer meka moć ima veliki uticaj na mase. Postoji mnogo primera gde su različite kompanije ili filmovi uticali na pozitivnu ili negativnu percepciju o SAD-u u nekoj državi“, saopštio je Standert. On je predočio kako izbor ambasadora može imati veliki uticaj na javnost i naveo primer izbora Kerolajn Kenedi za ambasadora u Japanu u vreme Obamine administracije. „Ahilova peta američke javne diplomatije jeste nasilje, ali ono o čemu se često ne govori jeste doza samosvesti o sopstvenim greškama, takođe kroz različite projekte poput Fulbrajt programa ili ambasadorskog fonda za očuvanje kulture u nekoj državi širi se pozitivnija slika o Sjedinjenim Državama“, zaključio je Timoti Standert.

Predavanje na temu „Bezbednosna i spoljna politika SAD - ima li obrasca u njoj?“ održao je mr Dragan Živojinović sa Fakulteta političkih nauka. On je pojasnio američki predsednički model i naveo da iako je predsednik moćna figura, on nije jedina figura i da je u nekim slučajevima potpuno nemoćan. „Osamdeset posto američke spoljne politike je implementacija. Postoji velika razlika između planova i realizacije koja je teža, jer ima mnogo više aktera. Često zaboravljamo logistiku, a ona je izuzetno važna“, ukazao je Živojinović. On je objasnio da je iz tog razloga vrlo teško proceniti gde zapravo stanuje moć. „Političar uvek može da ubije pravo ako želi, ali će to biti na štetu procesa. Ukoliko želimo da država funkcioniše mora da se ispoštuje proces“, saopštio je Dragan Živojinović. On je objasnio kako je problem Kisindžerove spoljne politike to što je efikasnost išla na štetu procesa. „Glavni akteri američke bezbednosne politike su ciljevi, sredstva, determinante i sprovođenje“, izjavio je Živojinović.

Naredno predavanje održala je profesorka dr Sanja Danković Stepanović na temu ,,Osnove američkog pravnog sistema“. ,,Američki sistem se oslanja na britansku pravnu tradiciju, u odnosu na koju ima veliki broj spečifičnosti. Takođe, američki sistem je oblikovan sa velikim uticajem francuskog prava, naročito u oblasti ljudskih prava“, naglasila je prof. Danković Stepanović. Profesorka je istakla da su razlike u odnosu na britanski pravni sistem postojanje pisanog ustava, federalni sistem  i koncept prava i sloboda (od štampe do posedovanja oružja). ,,Pravni sistem počiva na precedentnim odlukama, a ne na osnovu napisanih pravnih akata, npr. u formi zakona“, objasnila je prof. Danković Stepanović. Profesorka je predočila da postoji određeni broj pravnih instituta koji su preuzeti u kontinentalnom pravu, a svoje poreklo imaju u američkom pravnom sistemu, kao npr. nezavisna regulatorna tela (agencije), koja predstavljaju strukovne organe sa mogućnošću donošenja regulativa. ,,Američki pravni sistem počiva na principima slobode, individualizma, podele i kontrole vlasti, federalizma, individualizma i običajnog prava“, ukazala je prof. Danković Stepanović. Ona je objasnila da princip individualizma predstavlja postojanje mnoštva ličnih vrednosti koje paralelno egzistiraju dokle god ne ugrožavaju jedne druge. ,,Život je stvar iskustva, a ne samo akademske odluke. U američkom sistemu prava se kreiraju induktivno – od pojedinačnog slučaja, ali uz stalno preispitivanje da li je moguće bolje“, zaključila je profesorka Sanja Danković Stepanović.

Škola američkih studija održava se od 8. do 11. oktobra 2019. godine povodom obeležavanja jubileja 15 godina postojanja i rada Centra za studije Sjedinjenih Američkih Država Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.