Drugi regionalni susret pod pokroviteljstvom volonterskog tima FPN KonekTaS, na temu "Primeri dobre prakse organizacija koji rade sa osobama sa invaliditetom", održan je u četvrtak, 25. juna 2020. Ovaj webinar u potpunosti su same organizovale studentkinje socijalnog rada i socijalne politike, ujedno i volonterke KonekTaS-a, Alma Mustajbašič, Anđela Pejčić kao i Tijana Momirović koja je moderirala   webinar. Praktičarke i praktičar koji su bili ugošćeni javljali su se iz različitih mesta iz regiona, te smo imali prilike da čujemo Svjetlanu Marijon iz udruge „Zamisli" (Republika Hrvatska), Tamaru Gaćanović iz USZ Centra za specijalisticke socijalne usluge „Za majku i dijete“ (Republika Srpska), Milicu Marđokić iz  (“Udruženja mladih sa hendikepom Crne Gore – AYDM" (Crna Gora) kao i Gorana Rojevića, direktor Humanitarne organizacije "Dečje srce" (Republika Srbija). Gošća – uvodničarka bila je Svjetlana Marijon, predstavnica udruge „Zamisli“ koja deluje u Zagrebu.  Marijonova nas je uvela u istoriju samog udruženja kao i kroz regularna, svakodnevna područja delovanja koje ovo udruženje omogućava osobama sa invaliditetom. Na samom početku, Svjetlana Marijon se na mestu predsednice udruženja „Zamisli“ susretala sa raznim novim problemima, poput rapidnog menjanja organizacije rada, koja skoro pa i nije bila koordinisana „odozgo“, već su se ovakva udruženja morala sama prilagođavati novonastaloj situaciji. „Veliki je nedostatak što se usluga osobne asistencije i podrška osobama sa invaliditetom u ovom periodu svela na puko snalaženje udruga.„ Jedna od protivurečnosti koje je Marijonova uvidela, jeste što je država u ovom periodu dala finansijsku podršku za održivost radnih mesta svima osim udruženjima, te u tom slučaju nisu mogle imati opravdavanje plate zaposlenih koji su radili od kuće, te nisu dobijali i nikakvu nadoknadu od države. Osim pandemije, u ovom periodu prostor na kom se ovo udruženje prostire i gde obavlja svoje aktivnosti, pogodio je zemljotres, što je opet sve samo zakomplikovalo i učinilo situaciju težom. Druga gošća koja nam je predstavila aktivnosti svog radnog mesta, bila je Tamara Gaćanović iz USZ Centra za specijalisticke socijalne usluge „Za majku i dijete“. Neophodnost konstantog rada sa decom koja imaju posebne potrebe je od ključnog značaja, te se upravo u ovoj organizaciji strepilo od toga – a šta ako se sada sve prekine i dođe zaustavljanja progresa dece i do njihovog naglog regresa. Međutim, prilagođavanje je proteklo tako što su uključene u radu sa decom nove metode, s tim i onlajn tretmani. „U toku pandemije smo organizovali onlajn tretmane. Onlajn tretmane su uglavnom radile koleginice logoped i defektolog, pratio se plan i program djece na način na koji je bilo moguće prilagoditi isti virtuelnim uslovima, a da ne odstupa previše od plana i programa koji se koristi u regularnim tretmanima. Upravo sam u ovakvim uslovima vidjela na koji način „rade“ porodice. Mogućnost razgovora sa djecom onlajn nam je potpomoglo da uvidimo to na koji način oni funkcionišu sa članovima porodice, na koji način manipulišu njima ili na koji način roditelji manipulišu djecom. To je bilo dosta korisno jer smo uvidjeli neke nedostatke pri manervisanju sa djecom, te smo organizovali i onlajn tretmane podrške roditeljima gdje smo razgovarali o tome kako unaprediti njihove roditeljske vještine.“ Socijalna radnica, Milica Marđokić nam je prestavila rad Udruženja mladih sa hendikepom Crne Gore – AYDM, te i načine na koje su se u toku pandemije prilagodili novim uslovima rada. „Udruženje radi kroz šest programa i svaki od njih je nailazio na specifične probleme u toku pandemije. Na primer, program za obrazovanje i edukaciju – primer za problem koji se javio u toku pandemije je da su studenti neretko dobijali literaturu onlajn, te su oni studenti sa oštećenim vidom ili sluhom ostali uskraćeni za iste, odnosno nisu bili u formatima koji su njima odgovarali.“ Marđokićeva nam je dosta podrobno u kratkom vremenskom periodu objasnila značaj ovog udruženja za mlade osobe sa hendikepom, te i upoređivala kako se neke funkcije socijalne zaštite razlikuju odnosno imaju sličnosti u ne/funkcionisanju, sa sistemima socijalne zaštite iz regiona, a o čijim načinima rada je upravo čula u toku ovog webinara. Iz Republike Srbije smo imali priliku da čujemo Gorana Rojevića, direktora humanitarne organizacije "Dečje srce". Rojević nas je uveo u regularne delatnosti ove humanitarne organizacije te uporedio rad organizacije u normalnim uslovima i u uslovima pandemije. „Kada je nastala pandemija, naglo su nastale mere koje je država sprovela. Sekreterijat za socijalnu zaštitu je u okviru istih prekinulo bilo koji kontakt i uslugu ličnih pratilaca za 450 dece sa smetnjama u razvoju, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod roditelja te i kod nas koji angažujemo ljude koji pomažu tim osobama. Daljom reorganizacijom došli smo do toga da usluge koje pružamo mogu imati osobe koje to žele – te je 380 porodica za vreme pandemije koristilo usluge ličnih pratilaca deteta.“ Rojević je takođe spomenuo da su zaposleni u ovom periodu bili obavezni da daju podatke o kretanju, zdravstvenom stanju itd. ne bi li se vodila evidencija o stanjima zaposlenih, stoga je dokumentacija koja se morala dostavljati bila nešto složenija nego ranije i oduzimala je dosta vremena. Za decu koja nisu imale usluge ličnih pratilaca, organizovan je info centar, koji je doprineo da deca ostanu u kontaktu sa zaposlenima te da se ne osećaju izolovanim. Nakon izlaganja predstavnika organizacija usledio je diskusioni deo webinara. Učesnici webinara kao i slušaoci mogli su postavljati pitanja gostima, te se i sami javljati i deliti iskustva koja su oni imali u toku pandemije. Nevidljivost osoba sa hendikepom je i u toku normalnog stanja veoma delikatan problem. Način na koji su se naši gosti zajedno sa svojim kolektivima izborili sa svim nedaćama koje su ih zadesile i koje još uvek u nekoj meri traju, stavio nam je do znanja da se ipak ta nevidljivost i potlačenost prava osoba sa invaliditetom ne stavlja baš svuda u poslednji plan, te možemo samo upijati ono najbolje iz njihovih iskustava i razmišljati o nekim protivurečnostima i kako ih rešiti. Za praktičare/praktičarke je ovaj webinar bio veoma podržavajući jer su mogli uvideti da – nisu sami – da se čak i u regionu mogu videti slični ako ne i isti obrasci sa kojim se njihove kolege i koleginice suočavaju, a kojima oni pronalaze rešenje.

U okviru ciklusa razgovora na teme mentalnog zdravlja 29.06. u 18h ćemo razgovarati na Zoom platformi na temu: "Faktori rezilijentnosti i posttraumatski rast u kontekstu Covid-19".

Naše gošće su:

- doc. dr Anita Burgund Isakov ispred Fakulteta političkih nauka UB. koja će nam objasniti ovaj pojam i zašto je važno da pričamo o rezilijentnosti danas.

- dr Milica Lazić- psihološkinja i istraživačica na odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu će predstaviti dosadašnje nalaze istraživanja koje je radila sa kolegama (prof.dr Veljkom Jovanovićem i dr Vesnom Gavrilov Jerković) pod nazivom "Rezilijentnost u kontekstu pandemije Covid-19".

- dr Tijana Mirović, psihološkinja i psihoterapeutkinja i jedna od urednika sjajne knjige "Trauma, naša priča" će govoriti o posttraumatskom rastu uz osvrt na smernice za pomagače.

On-line susret će moderirati ispred FPN Konektas tima, dipl. socijalna radnica i psihodramska savetnica Ivana Seratlić.

Link za prijavu:

https://zoom.us/meeting/register/tJ0vcuCupz0oE9FSB_aqIagYGdxxaUfYpHJ1

Aleksandra Tomić, volonterka FPN KonekTaS