“Puno malih ljudi na puno malih mesta, mogu promeniti svet” jedna je od rečenica koje opisuju snagu promene i daje vetar u leđa pomagačima iz sistema socijalne zaštite. Razgovor koji smo imali sa našom dragom sagovornicom je upravo potvrdio ovu rečenicu. Njeno ime je Suzana Gajić Jovanović, po struci diplomirana pedagoškinja, ali već godinama radi kao voditeljka slučaja u  Centru za socijalni rad u Ćićevcu, a isto tako angažovana je i u organizaciji “Okular” koje podstiče aktivizam mladih u toj opštini. Pošto je angažovana u civilnom i u državnom sektoru, pokušaćemo da ovim tekstom prenesemo njeno iskustvo značaja povezanosti ova dva sektora. Ono što je, po njenom mišljenju, karakteristično za posao voditelja slučaja u manjem Centru za socijalni rad, jeste da radno vreme traje i nakon završetka formalnog radnog vremena. Prvenstveno zato što se ljudi međusobno poznaju, te se privatni i poslovni život često prepliću. Suzana nam je u razgovoru otkrila, da nije retkost, da joj tokom šetnje, nakon radnog vremena, na ulici prilaze sugrađani i sugrađanke tražeći pomoć ili savet. Na naše pitanje, koliko je, u takvim okolnostima, teško odvojiti profesionalni od privatnog života, odgovorila nam je da to predstavlja izazov, ali da se ta veština stiče iskustvom. Specifičnost rada u malim opštinama je i u tome, što manje opštine imaju i manje sredstava za razvoj usluga socijalne zaštite, što predstavlja veliki problem za zaposlene u sistemu socijalne zaštite, koji nemaju puno mogućnosti koje bi ponudili klijentima. Svesni toga da postoji raznovrsni spektar ljudskih potreba, koji se ne zasniva samo na materijalnim davanjima, ostavlja nam prostora da razmislimo koliko je teško i kolika je kreativnost potrebna kako bi se odgovorilo na ljudske potrebe u uslovima nedostatka resursa. Kao posledica kreativnosti, rada i truda grupe entuzijasta čiji je Suzana deo,Ćićevac je dobio svoju organizaciju “Okular”, zahvaljujući kojoj su otvorene nove mogućnosti u zajednici. Prepoznavši potrebu nedostatka kreativnih i edukativnih sadržaja za mlade, aktivnosti u “Okularu” su bile posvećene edukaciji mladih na različite teme: prevencija nasilja u porodici, ženska prava, obrazovanje devojčica kao i na temu važnosti očuvanja i negovanja mentalnog zdravlja. Pored navedenih tema, sprovode se različite kreativne radionice za mlade, lobira se za potrebe zajednice i osluškuju potrebe stanovništva Ćićevca. Misija organizacije kao i naše sagovornice jeste da dalje radi na mapiranju potreba sugrađana i razvoju usluga socijalne zaštite u svom gradu. Za Suzanu i njen tim sa kojima radi u organizaciji, vrednosti inkluzije su glavno polazište u osmišljavanju svih programa. Zahvaljujući “Okularu” Ćićevac  je  postao prva opština gde je izgrađen inkluzivni park koji je prilagođen deci sa invaliditetom, a danas taj park rado posećuju svi sugrađani i sugrađanke. Projekat je realizovan uz podršku  UNICEF-a, a studenti arhitektonskog fakulteta pomogli su u izradi nacrta izgleda parka, koji je rađen na osnovu želja dece. Takođe, zahvaljujući “Okularu” Ćićevac  je dobio i svoju  Inkluzivnu kuću za decu i mlade, kao prostor za rad, za dečije kreativne i edukativne aktivnosti. Suzana u šali navodi da je lepa vest da su im već sada prostorije za rad postale male jer organizacija raste iz dana u dan. Zahvaljujući uslugama koje je “Okular” razvio, Centar za socijalni rad ima više načina putem kojih može da odgovori na potrebe onih kojima je pomoć potrebna. Naša sagovornica navodi da joj upravo njeno angažovanje u oba sektora, omogućava da  vidi “širu sliku”, bolje upozna klijente sa kojima radi, uspostavi sa njima lakše odnos poverenja kao i da radi na kreiranju rešenja za one potrebe koje nisu prepoznate u zajednici. Takođe, Suzana nam je opisala slučaj koji je na nju ostavio utisak, tokom dosadašnjeg rada u  Centru za socijalni rad. Pratila je trudnoću žene, romske nacionalnosti, a kasnije učestvovala u procesu usvojenja bebe. Važno je naglasiti nacionalnost iz razloga što je u toku procesa usvajanja Suzana imala poteškoća sa pronalaskom pogodnih usvojitelja iz razloga što nažalost mnogi ljudi imaju razne  predrasude prema ljudima različite veroispovesti ili nacionalnosti. Međutim, pronađena je odgovarajuća porodica, a Suzana je ispratila i pripreme za dolazak bebe u porodicu, kao i preuzimanje deteta iz porodilišta što joj je predstavljalo posebno zadovoljstvo. Usvojenja nose lepe emocije u radu jer pomažete da dete dobije šansu da odrasta u porodici umesto u ustanovi. Takođe, Suzana navodi  da joj je drago što smo je pozvali na razgovor za FPN KonekTaS platformu,  koju vidi kao mesto umrežavanja svih stručnih radnika/ca različitih obrazovnih profila iz sistema socijalne zaštite. Kao poruku za kraj razgovora, navela je: “Umrežavanje, ujedinjenje, odlučnost socijalnih radnika/ca i drugih zaposlenih iz sistema socijalne zaštite može da doprinese tome da zajedničkim snagama proizvedemo veće promene u zajednici i da se naš glas dalje čuje”. Suzana je izrazila i veliki osećaj ponosa na svoje kolege i koleginice, koji se svakodnevno susreću sa velikim potrebama, problemima  ljudi, nedostatkom resursa i pritiscima sa različitih strana, ali istrajavaju da rade svoj posao profesionalno i sa puno ljubavi. Na kraju dana, zahvaljujući, upravo, zaposlenima iz sistema socijalne zaštite neko je dobio podršku, pomoć u ostvarenju svojih prava, šansu za novi početak, a neko je možda imao najlepši dan u životu.   Tijana Kuzmanović –studentkinja socijalne politike i socijalnog rada,  volonterka FPN KonekTaS platforme