Drugi i finalni dan Sabora politikologa 2020, „Političke posledice pandemije“, održan je u nedelju 27. septembra na Fakultetu političkih nauka.

Tokom dve sesije, održano je ukupno šest panela na kojima se razgovaralo o međunarodnim perspektivama pandemije, proširenju Evropske unije, odnosu i uticaju pandemije na demokratiju, kao i na životnu sredinu.

Na osmom panelu konferencije, „Međunarodne perspektive pandemije 1“, razgovor je moderirala Aleksandra Ivanković. Miloš Hrnjaz sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu predstavio je koautorski rad sa Aleksandrom Miloševićem (FPN) koji se bavi pojmom krize u kontekstu pandemije i istakao da postoji inflacija ovog termina, ali da je i te kako opravdano pandemiju korona virusa nazvati globalnom krizom, uz fokus na međunarodno pravni i aspekt međunarodne ekonomije. Mohamed Aslan sa Muslimanskog univerziteta u Aligaru, Indiji, govorio je o ratnoj retorici koju svetski lideri koriste tokom pandemije, u izlaganju „Covid-19 kuga: propadanje liberalnog političkog poretka i preoblikovanje novog svetskog poretka“. Aino Hakovirta sa Fakulteta za menadžment i biznis (Univerzitet Tampere, Finska) analizirala je demokratske elemente strategija i taktita u politikama borbe protiv korona virusa na primerima Finske, Švedske i Srbije i naglasila da je Finska prioritizovala zdravlje, Švedska privredu, dok je slučaj Srbije specifičan usled odloženih izbora i prirode vanrednog stanja.

„Proširenje EU tokom pandemije“ bio je naziv devetog panela koji je moderirao Stefan Janković. Ivana Radić Milosavljević (FPN) govorila je uticajima pandemije na dalje integracije EU i istakla da kriza izazvana pandemijom korona virusa dovodi u pitanje raison d’etre Evropske unije. Alehandro Esteso Perez (Grupa za pravne i političke studije u Prištini) analizirao je ulogu pandemije u procesu proširenja EU, fokusirajući se na slučajeve šestorke Zapadnog Balkana. Uticaj pandemije na krizu politike proširenja EU na Zapadnom Balkanu bila je tema izlaganja Nemanje Purića (FPN) koji je analizirao i potencijal nove metodologije proširenja EU u odgovoru na ciljeve koji su njome postavljeni. Tibor Pap i Petar Tamaš Božo sa Univerziteta u Pečuju govorili su o iliberalnim društvima Centralne Evrope i Zapadnog Balkana u kontekstu pandemije korona virusa.

Deseti panel, „Pandemija i demokratija“, bio je posvećen konkretnim političkim posledicama pandemije i uglavnom fokusiran na iskustva Srbije i Crne Gore. Milan Podunavac (Humanističke studije, Univerzitet Donja Gorica) analizirao je političke učinke „posledice straha“ kroz normativno određenje straha, nepoverenje u demokratiju i uspon autoritarizma, fokusirajući se na posledice uvođenja vanrednog stanja u Srbiji, kao i pojam „građanske hrabrosti“ i moguće izvore otpora režimima. Slaviša Orlović (FPN) govorio je o širem, globalnom talasu koji se ogleda u stagnaciji demokratije, čemu doprinosi i kriza izazvana pandemijom korona virusa, što ima posledice po različite aspekte političkog života: motivaciju građana, stanje institucija, kao i način vladanja političkih elita. Nebojša Vladisavljević (FPN) govorio je o ličnim režimima u vreme pandemije i ocenio da je „pandemija razotkrila sistematski urušene ustanove u proteklom periodu i samo ogolila te nedostatke“, te da će posledice biti dugoročne. Predrag Zenović (Univerzitet Donja Gorica) govorio je o „krizi, poretku i postizbornom vakuumu crnogorske demokratije“, a tokom diskusije ocenio je da je „politički monizam u Crnoj Gori urušen“, te da istraživanja pokazuju da Demokratska partija socijalista (DPS) već sada gubi na rejtingu, dok raste popularnost partija koje čine novu većinu. Moderator desetog panela bio je Nemanja Džuverović.

Jedanaesti panel, „Međunarodne perspektive pandemije 2“ bio je posvećen sličnim temama kao osmi panel, a razgovor je moderirala Ivana Radić Milosavljević. Marharyta Fabrykant sa Beloruskog državnog univerziteta govorila je o nacionalizmu kao vidu meke moći i instrumentima izgradnje nacije u kontekstu pandemije. Nergis Canefe sa Univerziteta Jork u Kanadi bavila se redefinisanjem globalne pravde i efektima pandemije u okviru šire rasprave o sociopolitičkim i ekonomskim dimenzijama aktuelne krize. Osman Sabri Kiratli sa Univerziteta na Bosforu (Boğaziçi University) bavio se multilateralizmom u periodu krize kroz istraživanja javnog mnjenja, ispitivanjem stavova građana o međunarodnim organizacijama tokom pandemije. Nemanja Džuverović (FPN) govorio je o ekonomskim i društvenim posledicama pandemije po visoko obrazovanje, na primeru studije slučaja Univerziteta Nortvestern u Sjedinjenim Američkim Državama. Jordan Jorgji sa Univerziteta Fan Noli (Korča, Albanija) analizirao je teorije zavere prisutne u Albaniji tokom pandemije korona virusa na osnovu medijskih izvora, a posebno zvaničnih izjava značajnih političkih aktera.

Na dvanaestom panelu, kojim je moderirao Nemanja Purić, nastavljena je rasprava o odnosu pandemije i demokratije. Ana Stojiljković (Univerzitet u Lafborou) predstavila je i analizirala podatke prikupljene kroz medijske dnevnike i dubinske intervjue sa građanima Srbije u izlaganju „Najviše verujem sebi i svom zdravu razumu: Nepoverenje u Srbiji u doba pandemije, polarizacije i izbora“. Biljana Đorđević (FPN) govorila je o predstavljanju i odgovornosti zdravstvenih stručnjaka tokom pandemije u Srbiji i istakla da bi „odgovornost stručnjaka trebalo da ide uz političku odgovornost“, te da je uloga stručnjaka (članova Kriznog štaba Vlade Srbije) tokom pandemije u Srbiji do sada bila da legitimizuju vlast i informišu građane.

Trinaesti i poslednji panel ovogodišnjeg Sabora politikologa nazvan je „Pandemija, životna sredina i demokratija“, a moderator je bio Miloš Hrnjaz. Thareerat Laohabut sa Univerziteta u Lajdenu, Holandiji, izložila je komparativnu studiju Mađarske i Tajlanda koja se bavi odnosom efektivnog upravljanja krizom Covid -19 i stanja demokratije. Pfokrelo Kapesa (North East Christian University, Indija) govorila je o „arhitekturi represije“ kroz odnos pandemije korona virusa i državne represije u Indiji. Stefan Janković sa Instituta za sociološka istraživanja u Beogradu se kroz izlaganje „O planetarnim susretima: kako napustiti ekološki vakuum modernističke platforme?“ bavio odnosom klimatskih promena, geopolitičke ekspanzije i ne-ljudskog života u kontekstu pandemije korona virusa.

Partneri Sabora politikologa 2020, godišnje međunarodne konferencije Udruženja za političke nauke Srbije bili su Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Fondacija Hans Zajdel i Fondacija za otvoreno društvo.

Sabor politikologa 2020 – program Sabor politikologa 2020 - Knjiga sažetaka