Prvi dan Sabora politikologa 2020, „Političke posledice pandemije“, održan je u subotu 26. septembra na Fakultetu političkih nauka.

Organizovane su tri sesije i ukupno sedam panela koji su bili posvećeni različitim aspektima pandemije korona virusa – uticaju krize na stanje demokratije, ljudska prava, medije i informisanje, kao i solidarnost unutar Evropske unije, te socioekonomske posledice krize izazvane pandemijom.

Na prvom panelu, „Pandemija i EU solidarnost“, govorili su studenti doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka Ivan Milovanović, Luka Petrović, Nataša Milošević i Strahinja Obrenović, uz moderatorku Valentinu Petrović. Milovanović je istakao da se EU nalazi u izvesnom dobu krize još od 2008/2009. godine, te da kriza samo menja oblik, kao i da se čini da države članice očekuju da EU ima „čarobni štapić“ kojim će rešiti sve posledice krize. Petrović se osvrnuo na zajednički fond EU u saniranju posledica krize i naglasio da je čak 360 milijardi evra podrazumevalo kredite, što „nije nužno odraz solidarnosti“. Obrenović je govorio o mogućim posledicama stava Opšteg suda EU koji je utvrdio postojanje principa energetske solidarnosti u slučaju koji je Poljska pokrenula protiv Evropske komisije (tzv. slučaj OPAL), dok je Milošević podsetila da su se reakcije na pandemiju unutar EU kretale između podsmeha i panike, te da je solidarnost najpre uspostavljana unutar EU, a potom i ka trećim državama.

Drugi panel, „Socioekonomske posledice pandemije“, bio je posvećen socioekonomskom aspektu krize, a razgovor je moderirala Irina Milutinović. Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka naglasio je da pandemija nosi velike izazove i da „zahteva da se obrazac uspostavi ne na nivou onih koji su do sada bili zaštićeni kao zaposleni, već da se spustimo na nivo frilensera i da tu postoji neka vrsta zaštite“. Aleksandar Kovačević (FPN) govorio je o efektima krize na tržište rada na digitalnim platformama, dok je Alpar Lošonc (Univerzitet u Novom Sadu; SANU) problematizovao koncept univerzalnog dohotka (Universal Basic Income – UBI) i pitanje da li je reč o ofanzivnom ili defanzivnom instrumentu. Aleksandar Đenić (Fakultet za medije i komunikacije) posebno se osvrnuo na probleme u zdravstvenom sektoru i upozorio na moguće povećanje emigracije zdravstvenih radnika iz Srbije.

Tema trećeg panela bila je „Komunikacija i lažne vesti tokom pandemije“ i razgovori su bili fokusirani na informisanje, poverenje u medije i širenje lažnih vesti tokom pandemije. Mila Bajić (Centralnoevropski univerzitet u Budimpešti) govorila je o širenju teorija zavere o naseljavanju migranata u Srbiji tokom vanrednog stanja, sa posebnim fokusom na Fejsbuk grupe kroz koje su se ovakve teorije najviše delile. Irina Milutinović (Institut za evropske studije) izlagala je nalaze studije o slobodi informisanja i instrumentalizaciji diskursa o pandemiji Covid19, za koju ocenjuje da je bila dvojaka: najpre kroz primenu neproporcionalnih mera u vezi sa informisanjem, a potom o komunikacijskim strategijama nadležnih za suzbijanje pandemije. Danka Ninković Slavnić (FPN) predstavila je rezultate anketnog istraživanja o poverenju korisnika interneta u vesti tokom pandemije Covid19, te istakla da najveća zabrinutost ispitanika (njih 61%) postoji zbog netačnih ili obmanjujućih informacija koje potiču od Vlade, političara ili političkih partija. Moderator trećeg panela bio je Aleksandar Kovačević.

Četvrti panel, „Ljudska prava tokom pandemije“, bio je posvećen različitim uticajima na stanje ljudskih prava, a razgovor je moderirao Ivan Milovanović. Zorica Mršević (Institut društvenih nauka) govorila je o uticaju pandemije na ženska prava, a tokom izlaganja osvrnula se i na ograničenja koja postoje u vezi sa reakcijama međunarodnih organizacija u kriznim situacijama. Miljana Đurčević Cucić (FPN) bavila se u svom izlaganju uticajem pandemije na ljudsko pravo na razvoj u Srbiji, a tokom diskusije istakla je da će predstavke pred Evropskim sudom za ljudska prava pokazaćti domet posledica pandemije po politički i pravni poredak Srbije, a posebno u oblasti demokratije i ljudskih prava.

„Pandemija i demokratija“ bila je načelna tema petog panela. Valentina Petrović (Institut Evropskog univerziteta u Firenci) govorila je o pretnjama po demokratiju usled mera koje su desni populistički režimi u Srbiji, Mađarskoj, Poljskoj i Sloveniji sprovodili tokom pandemije, te o izostanku reakcije EU. Veldin Kadić (Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu) analizirao je uticaj političkog uređenja Bosne i Hercegovine na upravljanje krizom izazvanom pandemijom, te da li su mere preduzete na različitim nivoima proporcionalne cilju zaštite zdravlja građana BiH. Zoran Lutovac (Institut društvenih nauka) bavio se konceptom stabilokratija u kontekstu pandemije, te sposobnošću stabilokratija da se nose sa globalnim krizama, i na primeru Srbije zaključio da slabosti autokratija tokom kriza u potpunosti bivaju ogoljene. Goran Kaluđerović (Vojvođanska politikološka asocijacija) u svom izlaganju „Pandemija, laži i moć bez politike u Srbiji“ govorio je o prirodi aktuelnog režima u Srbiji, njegovom odgovoru na krizu, te strahu koji se javlja kao „glavna osobina kojom trguje moderna politika“. Razgovor je moderirala Miljana Đurčević Cucić.

Šesti panel, „Pandemija, demokratija i društvena kontrola“ sadržao je izlaganje šest panelista uz moderaciju Danke Ninković Slavnić. Duško Trninić (Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Banjoj Luci) govorio je o društveno-političkim promenama u Republici Srpskoj tokom pandemije, dok je Nemanja Đukić sa istog fakulteta analizirao pandemiju kroz kritički diskurs medicinske sociologije. Milica Resanović i Stefan Janković (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) predstavili su rad zasnovan na intervjuima sa dvadeset mladih profesionalaca u Beogradu koji su bili fokusirani na „materijalnost i semiotiku rizika“ u susretu sa pandemijom Covid19. Duško Radosavljević (Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić) govorio je o autoritarnim tendencijama država tokom upravljanja krizom, te mogućim demokratskim odgovorima na ove trendove i posledično ugrožavanje ljudskih prava. Tijana Perić Diligenski (Institut za političke studije) je u svom izlaganju „Korona virus u (bio)političkom imaginarijumu“ govorila o populističkim manirima režima koji „tendenciozno koriste narativ straha od virusa“ u svrhu sopstvenog konsolidovanja, te o potrebi za osmišljavanjem nove ekonomske paradigme.

Sedmi i poslednji panel prvog dana Sabora politikologa naslovljen je „Razumevanje krize“. Marko Simendić (FPN) govorio je o Tomasu Hobsu i njegovom opisivanju države kao ljudskog organizma uz metaforične „bolesti“ koje prete društvima sa „nesavršenim ustavima“, uz problematizovanje činjenice da se Hobs u svom pisanju nikada ne bavi stvarnim bolestima (poput pandemije kuge) koje prete društvima, te razmatranje mogućih odgovora na izostanak te teme. Jasmin Hasanović (Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu) bavio se odnosom „normalnosti“ pre pandemije korona virusa i političkim posledicama pandemije, u okviru šire rasprave o položaju i značaju društvenih i humanističkih nauka u periodima društvenih kriza. Jasminka Simić (Radio televizija Srbije) analizirala je zdravstvenu krizu kroz prizmu institucionalne reforme Evropske unije, to jest budućnošću EU u svetlu nošenja sa posledicama krize izazvane pandemijom korona virusa. Na poslednjem panelu moderator je bio Aleksandar Đenić.

Partneri Sabora politikologa 2020, godišnje međunarodne konferencije Udruženja za političke nauke Srbije bili su Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Fondacija Hans Zajdel i Fondacija za otvoreno društvo.

Sabor politikologa 2020 – program Sabor politikologa 2020 - Knjiga sažetaka