Onlajn diskusija na temu odnosa Srbije i Amerike u sferi kulture „Mi smo svet”, u organizaciji Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, održana je putem platforme Zoom.

Učesnici panel-diskusije bili su rok kritičar, novinar, pisac i urednik Petar Peca Popović, pisac i kulturni radnik Vladimir Arsenijević i profesor istorije umetnosti na Visokoj školi za likovnu i primenjenu umetnost dr Branislav Dimitrijević.

„Živimo u svetu koji je pretrpan informacijama, ali više ne možemo da ga zamislimo na drugačiji način. Danas imamo mogućnost da posetimo riznice znanja širom sveta kao što su galerije, muzeji, biblioteke, uz pomoć interneta, dok je starijim generacijama to bilo znatno otežano”, izjavio je Peca Popović. On je naveo da su ploče omogućile da raznovrsna muzika dođe na različite strane sveta, te je tako prvi zonograf u Srbiji prodat 1902. godine. Popović je istakao da je prva ploča džez muzike snimljena 1917. godine u Njujorku, a da je prvi džez koncert kod nas održan već 1923. godine u bašti hotela „Palas”, na kojem su prisustvovali kralj Aleksandar i njegova supruga Marija. „Rok muzikau Jugoslaviju dolazi nastupom Džimija Stanića na Kolarcu 1957. godine, a grupa “Blood sweat and tears” 1970. održava prvi veliki rok koncert u Beogradu”, podsetio je Peca Popović.

Vladimir Arsenijević naglasio je značaj supkulture i omladinske kulture dvadesetih godina i napomenuo da je priča o književnosti ujedno i priča o muzici i supkulturi koja vodi sve do današnjeg vremena. On je rekao da se hip-hop kultura pojavila na leto 1977. godine, stvorena kroz dijalog di-džeja (DJ) i em-sija (MC) i da je ritmički naboj koji nosi hip-hop izuzetno revolucionaran. „Hip-hop odnosno rep sastavlja elemente iz preuzete muzičke tradicije, a umesto pevanja preovladava recitovanje. Hip-hop predstavlja klasičan proizvod neoliberalnog sistema i jedinu moguću platformu društvene potrebe za buntom i političkim promenama”, ocenio je Arsenijević. On je govorio o tragi-komičnim pokušajima „belog hip-hopa“, sve do muzičara Eminema, koji je na pravi način definisao „beli hip-hop“. Godina 1977. je godina i panka i disko muzike, ali njih posmatramo kao delove prošlosti, dok je hip-hop i dalje svež muzički pravac koliko je bio i kada se pojavio.

„U Beogradu se i nakon Drugog svestskog rata za američku umetnost smatralo da je deo nečega što je plitko. Međutim, u julu 1956. godine održana je izložba pod nazivom „Savremena umetnost SAD-a”, koja je pre toga prikazana u Beču, Parizu i Londonu, a zatim je jugoslovenska publika imala priliku da je vidi u Beogradu”, izdvojio je profesor Branislav Dimitirijević. On je rekao da je pop-art (Pop Art) umetnički pravac koji uzima popularnu kulturu kao predmet svoje analize, a umetnici postupaju ambivalentno. Dimitrijević je objasnio da je pop-art doveo do novih popularnih vizuelnih formi, poput korišćenja sprejeva. „Bitno je spomenuti našeg umetnika, Dušana Otaševića kod koga se pojavljuje nešto što podseća na američki pop-art i odudara od svih mogućih pravila tog vremena. Otašević koristi ikone socijalizma za svoj popartistički zid i niko nije bio u mogućnosti da shvati da li je on ozbiljan ili se samo šali sa drugom Titom”, izdvojio je Dimitrijević.

Moderatorka panel diskusije bila je profesorka dr Radina Vučetić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i rukovoditeljka Centra za američke tudije Filozofskog fakulteta.

Diskusija je deo projekta „Otvoreno o srpsko-američkim odnosima“ koji sprovodi Beogradski centar za bezbednosnu politiku u partnerstvu sa Fakultetom političkih nauka Univerziteta u Beogradu uz podršku Ambasade SAD u Srbiji.