Petog dana Treće škole američkih studija predavanja su održali prof. dr Saša Mišić i doc. dr Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Prof. dr Saša Mišić održao je predavanje na temu „Karter i Tito: vrhunac jugoslovensko-američkih odnosa?“. „Sebi dajem  zadatak da u ovom predavanju obrazložim svoju dosta smelu hipotezu da je period između 1977. i 1981. godine vrhunac u srpsko-američkim odnosima. Činjenica je da u istoriji naših odnosa dugoj 140 godina postoje prijateljski, ali i veoma zaoštreni odnosi koji se mogu slobodno nazvati otvorenim neprijateljstvom“, objasnio je prof. dr Mišić. On je dodao da je 1976. godine, u završnici kampanje za predsedničke izbore u SAD, Jugoslavija neočekivano postala predmet rasprave između dva predsednička kandidata. Izbore osvaja Džimi Karter, ocenjen kao jedan od najlošijih predsednika SAD u XX veku. „Ono što bih istakao kao argumente za tvrdnju da su godine 1977-1981. zaista predstavljale vrhunac naših odnosa, jesu, u prvom redu, česte diplomatske posete koje doživljavaju svoj vrhunac i najviši nivo u ovom periodu, zatim, česta razmena poruka između Tita i Kartera, poštovanje i uvažavanje u spoljnoj politici, kao i želja da se pomogne kada je u pitanju ekonomija. Ono što bih dodatno istakao jeste Karterova politika prema Pokretu nesvrstanih o kojima je govorio kao o velikom, nezavisnom i važnom faktoru“ , zaključio je prof. dr Saša Mišić.

Doc. dr Milan Krstić održao je predavanje na temu „Od Dejtona do Rambujea: američke diplomatske i vojne aktivnosti tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji“. „Amerikanci su pokušali samo jednom, tokom 1991. godine, da aktivno učestvuju u rešavanju jugoslovenske krize. Državni sekretar Džejms Bejker došao je u Beograd i pokušao da posreduje između raznih jugoslovenskih delegacija, ali nije uspeo da dođe do rešenja zbog čega se vratio u SAD i zaključio da Amerika u ovoj priči nema igrača na koga bi se kladila i da ne treba da joj bude važno šta će se dogoditi u Jugoslaviji“, rekao je doc. dr Krstić. Amerika se, ipak, vratila na kratko, priznala je Bosnu, uvela sankcije i onda se ponovo povukla. Javnost je očekivala da će Amerika sada preuzeti aktivniju ulogu u rešavanju bosanske krize. Dolaskom na vlast Klintonove administracije do ozbiljnijeg bavljenja bosanskim pitanjem nije došlo. Klinton je pokušao da zagovara "lift and stike" politiku. „Amerika je nakon prvog strateškog pokušaja rešavanja bosanskog pitanja 1994. godine Miloševiću pokušala da priđe iz drugačijeg ugla, da mu pruži povlastice u cilju saradnje - prekida se blokada aerodroma u Beogradu i luke Bar. Kasnije, Dejtonski sporazum zaiste jeste doprineo boljem odnosu Miloševića i SAD, ali ne u potpunosti, jer je i dalje postojao „spoljni zid sankcija“, koji nam je onemogućavao da budemo primljeni u međunarodne organizacije“, objasnio je doc. dr Krstić.

Treću školu američkih studija podržala je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji u okviru projekta „Za novih 140 godina srpsko-američkog partnerstva“.