Petog dana IV Škole američkih studija održano je predavanje na temu „Izborne teme 2022. godine i prioriteti američkih birača: šta žele crveni i plavi?”, na kojem su govorilisu doc. dr Stevan Nedeljković, doc. dr Milan Krstić, doc. dr Marko Dašić i mr Dragan Živojinović iz Centra za studije Sjedinjenih Američkih Država Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Mr Dragan Živojinović osvrnuo se na položaj Amerike nakon Hladnog rata, kako na međunarodnom, tako i na unutrašnjem planu. On je naveo da Amerika nije promenila politiku koju je vodila tokom Hladnog rata i da je uspostavljeni konsenzus postepeno nestajao. „Kontekst izbora je bio polarizovan, zbog čega su obe strane očekivale istorijske rezultate do kojih nije došlo. Međutim, čini se da pripreme za američke izbore, koji se održavaju 2024. godine, nikada ranije nisu počele”, dodao je mr Živojinović.

Doc. dr Stevan Nedeljković rekao je da su izbori na pola mandata ostavili veliki utisak na javnost. On je govorio o kriterijumima na osnovu kojih se procenjuje da li se neka država premišlja za koju opciju je opredeljena. „Prisutna je nekonzistentnost u upotrebi pojmova kojima se označavaju nelojalne države, ali postoje utvrđeni kriterijumi za njihovo svrstavanje. Uprkos ustaljenoj podeli država, neke poput Arizone, Floride, Vinskonsina u poslednje vreme menjaju svoj status i postaju kolebljive” , naglasio je doc. dr Nedeljković.

Doc. dr Marko Dašić ocenio je da rezultati ovih izbora ukazuju na sve prednosti i mane izbornog procesa u Sjedinjenim Američkim Državama. On je pojasnio generalne kompleksnosti američkih izbora i dodao da je veoma važno ko organizuje izbore. „Na osnovu naših poseta univerzitetima u Južnoj Karolini i Ohaju susretali smo se uglavnom sa demokratama, bez obzira na to što je država republikanska. Očigledno je da univerzitetski centri neguju demokratsku tradiciju”, predočio je doc. dr Dašić.

Doc. dr Milan Krstić podsetio je da je naglasak političkog procesa u Americi na lokalnom nivou. On je nagovestio da se sve više ide u pravcu toga da se bira spram načelnog opredeljenja, a sve manje spram lokalnih specifičnosti. ,,Nije ništa drugačije ni kod republikanaca. Trampov politički koncept je baziran na nekoj vrsti kulturnog rata, što je preuzeto - on je došao na jedan talas, preuzeo ga je i postao lider“, zaključio je doc. dr Krstić.

Nakon predavanja održana je radionica na temu „Budi strateg izborne kampanje”, koju je vodio doc. dr Nikola Jović sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Na radionici su studenti bili podeljeni u dve grupe: jedna koja je predstavljala Republikansku stranku, a drugu koja je predstavljala Demokratsku stranku. Njihov zadatak bio je da osmisle izbornu kampanju za stranku koju predstavljaju.