Истраживачке теме у студијама европске интеграције

Циљеви изучавања предмета

Предмет је устројен као мултидисциплинарни што је неопходно за разумевање и истраживање сложених
процеса европске регионалне интеграције. Циљ предмета је да упозна студенте са најважнијим и актуелним истраживачким темама у домену студија европске интеграције, приступима и начинима њиховог истраживања. Предмет пружа преглед стања студија у оквиру одређених актуелних истраживачких тема. Другим речима, не само да обрађује досадашње истраживачке резултате него указује на отворена питања и проблеме, али могуће правце будућих истраживања у домену европске регионалне интеграције. Тиме, циљ предмета је и да укаже на могућности обрађивања одређених тема из другачије теоријско-епистемолошке перспективе него што је до тада било доминантно опредељење истраживача.

Исходи учења (стечена знања)

Похађање предмета би требало да оспособи студенте докторских студија за самосталан истраживачки рад у домену студија европске интеграције. Студенти ће, у теоријском и методолошком смислу, боље разумевати процес европске интеграције, али и упознати се са дисциплинарним и методолошким дебатама у вези са истраживањем појединих тема европске интеграције. Критички се осврћући на досадашње истраживачке резултате и различите теоријске приступе, студенти ће долазити до тема и питања која су остала отворена, увиђати проблеме у дотадашњим теоријским приступима при разумевању појединих аспеката европске интеграције и проналазити нови простор за сопствена истраживања. Током похађања предмета би требало да буду мотивисани да дођу до сопствених идеја о темама које би могле бити предмет њихових докторских истраживања као и о теоријско-епистемолошким приступима који би били иновативни у изучавању одређене теме.

Садржај теоријске наставе

Увод: о истраживању европске интеграције; Теорија интеграције; Европеизација; Нормативни приступи:
демократија и управљање у ЕУ; Владавина права унутар и изван Европске уније; Политизација,
партизација, евроскептицизам; Јавна управа Европске уније (управа ЕУ у настанку; феномен
„агенцификације…); Проширење Европске уније и „остатак“ Европе: где сежу границе истраживања и
разумевања; Европска унија: глобални актер (трансатлантски односи, нормативна моћ ЕУ…); Економска
политика; Политика азила, Управљање Уније енергетском политиком и питањима климатских промена;
Изучавање криза у Европској унији и њиховог утицаја на динамику интеграције: управљање у кризи као
'нова нормалност'; Будућност Европске интеграције (федерална или конфедерална унија, дезинтеграција,
диференцирана интеграција…)

Садржај практичне наставе

Самостални истраживачки рад студената на одабрану ужу тему из претходно наведених; израда и
презентација пројекта и дискусија у групи.

1. M. Egan, N. Nugent, W. Paterson (eds.), Research Agendas in EU Studies: Stalking the Elephant, Palgrave Macmillan, 2010..

2. Paolo Graziano and Maarten P. Vink (eds.), Europeanization: New Research Agendas, Palgrave Macmillan, 2008.

3. Tanja A. Börzel (2018) Researching the EU (Studies) into demise?, Journal of European Public Policy, 25:3, 475- 485, DOI: 10.1080/13501763.2017.1411385

4. Egeberg, M., and Trondal, J. (2017) Researching European Union Agencies: What Have We Learnt (and Where Do We Go from Here)?. JCMS: Journal of Common Market Studies, 55: 675– 690. doi: 10.1111/jcms.12525

5. Ian Manners (2015) Sociology of Knowledge and Production of Normative Power in the European Union’s External Actions, Journal of European Integration, 37:2, 299-318, DOI: 10.1080/07036337.2014.990141

6. Henrik Larsen. (2020) Normative Power Europe or Capability–expectations Gap? The Performativity of Concepts in the Study of European Foreign Policy. JCMS: Journal of Common Market Studies 58:4, pages 962-977

7. Juan Díez Medrano (2012) The Limits of European Integration, Journal of European Integration, 34:2, 191-204, DOI: 10.1080/07036337.2012.641091

8. Thomas Diez, Ian Manners & Richard G. Whitman (2011) The Changing Nature of International Institutions in Europe: the Challenge of the European Union, Journal of European Integration, 33:2, 117-138, DOI: 10.1080/07036337.2011.543522

9. Alexandra Berger (2019) EU justice and home affairs: towards an inclusive research agenda?, Journal of European Integration, 41:4, 563-568, DOI: 10.1080/07036337.2019.1647003

10. Frank Schimmelfennig and Ulrich Sedelmeier (eds), The Politics of European Union Enlargement. Theoretical Approaches, Routledge, 2005.

11. Rudneva, T.S., Theories of Democratization: Locating EU Conditionality in the Bigger Theoretical Pictures, Bulletin of Perm University. Political Science. Vol. 14. No. 3. 2020.

Предавања, дискусије, презентације; Самостални истраживачки рад/израда пројекта