Јавни дискурс

Циљеви изучавања предмета

Овај предмет обезбеђује да студенти докторских студија стекну увиде у теорије јавног дискурса и аналитичка знања о примени моћи посредством приповедачких поступака у јавном језику. Студенти ће добити релевантна теоријска знања о јавном дискурсу, као и истраживачко-аналитичка знања о дискурзивној анализи и њеним могућностима. Један од главних циљева предмета јесте да се предоче принципи јавног дискурса и медијско посредовање поретка моћи, као и да се кандидати оспособе за самостална истраживања у области јавног дискурса.

Исходи учења (стечена знања)

Студенти ће бити обавештени о главним теоријама јавног дискурса и савременим токовима изучавања јавног из угла језичких образаца и постулирања тзв. „режима истине“ (М. Фуко). Студенти ће бити оспособљени за анализу аргументације и приповедања јавног дискурса у политичким и медијским садржајима (текстовима резолуција и докумената, емисијама, политичким дуелима, митинзима, говору институција, ријалити програмима, онлајн извештавању, блоговима, садржајима на друштвеним мрежама, језику новинарских жанрова) и другом. Главна емпиријска метода о којој ће бити реч јесте метода анализе јавног дискурса, тј. дискурзивна анализа. Овај курс ће омогућити студентима: знања о ефективном стварању медијски посредоване комуникације; идентификовање контекстуалних чинилаца дискурса; анализу прилагођавања јавних садржаја циљној публици; коришћење одговарајуће литературе и спровођење самосталних истраживања; разумевање развоја културе посредством механизама приповедања у јавном дискурсу; тумачење контекста употребе јавног језика. Похађање овог предмета
требало би да оснажи критичко размишљање полазника и утемељи сазнања о процесима моћи у друштву израженим медијским стваралаштвом и другим јавним говором.

Садржај теоријске наставе

Оснивачи теорије јавног дискурса (Мишел Фуко, Цветан Тодоров, Лудвиг Витгенштајн, Ролан Барт, Жерар Женет, Михаил Бахтин, Режис Дебре...). Савремене гране теорије јавног дискурса – са акцентом на критичку теорију дискурса (Рут Водак, Норман Ферклаф, Теун ван Дијк...). Теорија приповедања (наратологија, митови, жанровске посебности јавног изражавања). Поредак моћи и успостављање заједнице у различитим друштвеним окружењима. Политичко одлучивање и лиричка заводљивост постулираних вредности. Медијска аналитика и јавни дискурс. Анализа дискурса у оквирима политиколошких истраживања.

Садржај практичне наставе

Анализирање актуелних појава из јавног живота Србије и обликовање закључака у научне текстове.

1. Fairclough N. – Media Discourse, Arnold, London, 1995.

2. Fairclough I, Fairclough N. – Political Discourse Analysis – A method for advanced students, Routledge, London and New York, 2012.

3. Fulton H. et alt. – Narrative and Media, Cambridge University Press, Cambridge, 2005.

4. Genette G. – Narrative Discourse: An Essay in Method, Cornell University Press, Ithaca, 1980.

5. Herman D, Jahn M. & Ryan M. – Routledge Encyclopedia of Narrative Theory, Routledge, New York, 2010.

6. Tannen D. – Discourse 2.0: Language and New Media, Georgetown University Press, Washington, 2013.

7. Wodak R. and Meyer M. – Methods of Critical Discourse Analysis, SAGE, London, 2001.

8. Wodak R. – Language, Power and Ideology: Studies in Political Discourse, John Benjamins, Amsterdam, 1989.

9. Женет Ж. – Дискурс приповедног текста, Нолит, Београд, 1972.

10. Кастелс М. – Моћ комуникација, Clio, Београд, 2014.

11. Кликовац Д. – Језик и моћ, Чигоја, Београд, 2008.

12. Мирков Л. – Политички дискурс и реторика популизма, Медији, култура и уметност у доба популизма, ур. Мирјана Николић и Милена Драгићевић Шешић, Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду и Клио, Београд, 2018, стр. 87–102.

13. Поповић Т. – Стратегије приповедања, Службени гласник, Београд, 2011.

14. Станојевић Д. – Медијска еристика и јавни дискурс, Сербика, Београд, 2009.

15. Станојевић Д. – Јавни дискурс и савремено новинарство, Часопис Култура, бр. 132, 2011, 157–167.

16. Станојевић Д. – Језик и моћ медија, ЦМ, год IV, бр. 13, 2009, стр. 81–96.

17. Тодоров Ц. – Симболизам и тумачење, Службени гласник, Београд, 2010.

18. Фуко М. – Знање и моћ, Глобус, Загреб, 1994.

19. Фуко М. – Поредак дискурса, Карпос, Лозница, 2007.

20. Џејмсон Ф. – Политичко несвесно: Приповедање као друштвено-симболички чин, ГРО Култура и ООУР Слободан Јовић, Београд, 1984.

Предавања и семинари