Контролна и регулаторна тела и секторске политике

Циљеви изучавања предмета

Циљ предмета је да се студенти докторских студија упознају са појмом „контролних и регулаторних“ тела,
временом настанка и смислом њиховог увођења у систем (део реформе управљања, у концепту нове јавне управе). Надаље студенти треба да савладају како типологијом ових тела у теорији и упоредним системима тако и да изуче практични допринос који ова тела имају на јачање функционалности (боља уређеност ових осетљивих области), демократичности (боља контрола и транспарентност процеса одлучивања) и професионалности у систему (смањивање корупције, доношење објективнијих одлука заснованих на знању и добрим базама података).

Исходи учења (стечена знања)

Докторанти ће бити оспособљени да заузму критички став о контроверзама које произилазе из концепта
контролних тела као „четврте власти“ и утицају који овај концепт има на савремене теорије о држави и
праву, принцип поделе власти и креирање и спровођење савремених секторских јавних политика, који у
традиционалном концепту развија и спроводи органи и организациони облици јавне администрација.

Садржај теоријске наставе

Већина контролних тела у савременим демократским системима је настало у последњих тридесетак година са реформом управљања (нова јавна управа), а у већини земаља у транзицији тек у првој декади 21. века. Она имају значајан утицај не само у процесу подизања квалитета регулације која у савременом свету захтевају већу флексибилност, затим кроз обезбеђивање боље контроле извршне власти и администрације већ и у креирању модерних јавних секторских политика. Студенти ће изучавати следећа тела: Омбудсман, Повереник за информације, Повереник за заштиту равноправности, Државна ревизорска институција, Агенција за борбу против корупције, затим РЕМ, Агенција за борбу против корупције, Комисија за борбу против монопола као и Енергетску регулаторну агенцију. Ово поље је врло погодно за компаративне студије добре праксе и рада ових тела у развијеним, демократским земљама уз поређење са проблемима, изазовима и праксом Србије пре свега али и других транзиционих земаља.

Садржај практичне наставе

Студенти ће се подстицати да истражују проблеме у регулацији области од интереса за њихова докторска
истраживања, да се упознају са добром праксом других земаља (компаративне студије) и да пореде то стање са стањем у Србији. На курсу гостују представници ових институција који студенте упознају са изазовима у раду, проблемима и случајевима погодним за истраживање. Студенти ће се тако подстаћи да спроводе емпиријска истраживања, да идентификују слабости и предлажу што конкретнија решења и методе за корекције слабости и усавршавање система.

1. Снежана Ђорђевић (2008): Власти у акцији - свет јавних услуга, Чигоја, Београд.

2. Татјана Јованић (2014): Процес Регулације, Правни факултет, Београд.

3. Томић С., Јованчић А. (2012): Настанак и независност регулаторних тела у Србији: домаће или екстерне детерминанте? Политичке перспективе, број 2.

4. Сања Филиповић, Гордан Танић (2010): Изазови на тржишту електричне енергије, Економски институт, Београд.

5. The Tools of Government/ A Guide to the New Governance (2002), Ed. by Lester Salamon Oxford University Press, prilozi: a. Lester Salamon: The New Governance and the Tools of Public Action: An Introduction (1-47), b. Lester Salamon: Economic Regulation (od 117-155), c. Stevan Kelman: Contracting (282-318) d. Ruth Hoogland DeHong, Lester Salomon: Purchase-of'-Service Contracting (319-339).

6. Restructuring State and Local Services - Ideas, Proposals and Experiments, Ed. by Arnold Raphaelson (1998), Praeger, Westport, Connecticut, London.

предавања, дебате, анализа студија случајева и семинарски радови