Kontrolna i regulatorna tela i sektorske politike

Ciljevi izučavanja predmeta

Cilj predmeta je da se studenti doktorskih studija upoznaju sa pojmom „kontrolnih i regulatornih“ tela,
vremenom nastanka i smislom njihovog uvođenja u sistem (deo reforme upravljanja, u konceptu nove javne uprave). Nadalje studenti treba da savladaju kako tipologijom ovih tela u teoriji i uporednim sistemima tako i da izuče praktični doprinos koji ova tela imaju na jačanje funkcionalnosti (bolja uređenost ovih osetljivih oblasti), demokratičnosti (bolja kontrola i transparentnost procesa odlučivanja) i profesionalnosti u sistemu (smanjivanje korupcije, donošenje objektivnijih odluka zasnovanih na znanju i dobrim bazama podataka).

Ishodi učenja (stečena znanja)

Doktoranti će biti osposobljeni da zauzmu kritički stav o kontroverzama koje proizilaze iz koncepta
kontrolnih tela kao „četvrte vlasti“ i uticaju koji ovaj koncept ima na savremene teorije o državi i
pravu, princip podele vlasti i kreiranje i sprovođenje savremenih sektorskih javnih politika, koji u
tradicionalnom konceptu razvija i sprovodi organi i organizacioni oblici javne administracija.

Sadržaj teorijske nastave

Većina kontrolnih tela u savremenim demokratskim sistemima je nastalo u poslednjih tridesetak godina sa reformom upravljanja (nova javna uprava), a u većini zemalja u tranziciji tek u prvoj dekadi 21. veka. Ona imaju značajan uticaj ne samo u procesu podizanja kvaliteta regulacije koja u savremenom svetu zahtevaju veću fleksibilnost, zatim kroz obezbeđivanje bolje kontrole izvršne vlasti i administracije već i u kreiranju modernih javnih sektorskih politika. Studenti će izučavati sledeća tela: Ombudsman, Poverenik za informacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Državna revizorska institucija, Agencija za borbu protiv korupcije, zatim REM, Agencija za borbu protiv korupcije, Komisija za borbu protiv monopola kao i Energetsku regulatornu agenciju. Ovo polje je vrlo pogodno za komparativne studije dobre prakse i rada ovih tela u razvijenim, demokratskim zemljama uz poređenje sa problemima, izazovima i praksom Srbije pre svega ali i drugih tranzicionih zemalja.

Sadržaj praktične nastave

Studenti će se podsticati da istražuju probleme u regulaciji oblasti od interesa za njihova doktorska
istraživanja, da se upoznaju sa dobrom praksom drugih zemalja (komparativne studije) i da porede to stanje sa stanjem u Srbiji. Na kursu gostuju predstavnici ovih institucija koji studente upoznaju sa izazovima u radu, problemima i slučajevima pogodnim za istraživanje. Studenti će se tako podstaći da sprovode empirijska istraživanja, da identifikuju slabosti i predlažu što konkretnija rešenja i metode za korekcije slabosti i usavršavanje sistema.

1. Snežana Đorđević (2008): Vlasti u akciji - svet javnih usluga, Čigoja, Beograd.

2. Tatjana Jovanić (2014): Proces Regulacije, Pravni fakultet, Beograd.

3. Tomić S., Jovančić A. (2012): Nastanak i nezavisnost regulatornih tela u Srbiji: domaće ili eksterne determinante? Političke perspektive, broj 2.

4. Sanja Filipović, Gordan Tanić (2010): Izazovi na tržištu električne energije, Ekonomski institut, Beograd.

5. The Tools of Government/ A Guide to the New Governance (2002), Ed. by Lester Salamon Oxford University Press, prilozi: a. Lester Salamon: The New Governance and the Tools of Public Action: An Introduction (1-47), b. Lester Salamon: Economic Regulation (od 117-155), c. Stevan Kelman: Contracting (282-318) d. Ruth Hoogland DeHong, Lester Salomon: Purchase-of'-Service Contracting (319-339).

6. Restructuring State and Local Services - Ideas, Proposals and Experiments, Ed. by Arnold Raphaelson (1998), Praeger, Westport, Connecticut, London.

predavanja, debate, analiza studija slučajeva i seminarski radovi