Миграције и држава благостања

Циљеви изучавања предмета

Предмет је усмерен ка сагледавању утицаја миграција на развој и трансформације државе благостања на
концептуалном и практичном нивоу, као и утицаја (не)развијености државе благостања на имиграцију и
емиграцију. Ови међусобни утицаји, често оптерећени наративима о „другом“ и „незаслужном“, разматрају се са аспеката различитих типова миграција карактеристичних за државу благостања – добровољних, присилних и ирегуларних. Циљ наведенога је уочавање, разумевање, анализирање и процена свих подстицаја за развијање програма државе благостања који обезбеђују ефективан, етичан и правичан приступ мигрантима.

Исходи учења (стечена знања)

Развијање знања и разумевања о узајамном утицају миграција и државе благостања, са нагласком на
критичком преиспитивању притисака који врше миграције на програме државе благостања; Примена стечених знања о миграцијама и држави благостања у пракси, кроз демонстрирање компетенција и вештина аргументованог конципирања и заговарања интервенција у социјалном раду и социјалној политици; Анализа сетова података и резултата истраживања из области миграција и државе благостања, те њихова синтеза са претходно постојећим знањима; Преиспитивање и процена знања, информација и података од значаја за развијање политика и интервенција у области миграција и државе благостања.

Садржај теоријске наставе

Развој и трансформација државе благостања; Солидарност и морална одговорност према „другоме“ у држави благостања; Историјске и савремене дебате о узајамном утицају миграција и државе благостања; Миграције као изазов за државу благостања – политичке, економске и социјалне последице и аспекти; Раса, род, миграције и држава благостања; Социјално осигурање и социјална заштита – социјалне накнаде и услуге социјалне заштите за мигранте (тзв. великодушност држава благостања и зависност миграната од накнада и услуга); Социјални рад, миграције и држава благостања; Интеграција миграната, мултикултурализам и тзв. шовинизам државе благостања; Радни мигранти и држава благостања; Породичне миграције и држава благостања – услуге подршке породицама, трагање са члановима породице, спајање породице, заштита деце; Присилни мигранти и држава благостања; Ирегуларни мигранти, азил и држава благостања.

1. Ažije, M. (2019). Nove seobe naroda, novi kosmopolitizam. Beograd: Čigoja štampa.

2. Bauman, Z. (2018). Stranci pred našim vratima. Novi Sad: Mediterran Publishing.

3. Burgoon, B., Rooduijn, M. (2021). „Immigrationization“ of welfare politics? Annti-immigration and welfare attitudes in context. West European Politics, 44(2): 177–201.

4. Parekh, B. (2012). Multicultural Society and the Welfare State. In: J. Connelly, J. Hayward (Eds.) The Withering of the Welfare State (pp. 52–68). New York: Palgrave Macmillan.

5. Spencer, S. (2011). The Migration Debate. Bristol: Policy Press;

6. Hayes, D., Humphries, B. (Eds.) (2008). Social Work, Immigration and Asylum – Debates, Dilemmas and Ethical Issues for Social Work and Social Care Policies. London: Jessica Kingsley Publishers.

7. Gaston, N., Rajaguru, G. (2013). International Migration and the welfare state revisited. European Journal of Political Economy, 29: 90–101.

8. Sciacca, F. (ur) (2017). Socijalna prava i socijalna politika – teoretska i empirijska perspektiva. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Предавања, тематске расправе и дискусије, развијање аргументације и критичких приступа кроз писање есеја / семинара, консултације, истраживачки рад.