Медији и масовна политичка персуазија

Циљеви изучавања предмета

Услед немогућности теоријског утемељења и операционализације захтева за тзв. објективним информисањем, на коме би се могло засновати строго разликовање политичког информисања и политичког убеђивања, циљ предмета је да се студенти, на теоријском плану, детаљније упознају са карактеристикама политичког убеђивања као функције политичког комуницирања.Наведени циљ подразумева и стицање знања на основу којих ће студенти разликовати наведене функције политичког комуницрања на основу преовлађујућих елемената садржаја порука, типова коришћене аргументације, компоненте става на који су поруке усмерене, као и начина презентовања поруке.

Исходи учења (стечена знања)

Предмет би могао да буде од користи студентима који намеравају да се баве истраживањима политичког
комуницирања у научно-истраживачким институцијама, онима који намеравају да се ангажују у агенцијама
које се баве активностима политичке пропаганде, политичког маркетинга, политичког оглашавања, односа с јавнишћу и сродних активности, као и студентима који желе да се професионално ангажују на одговарајућим пословима у медијима, државним органима, политичким странкама и другим институцијама, а посебно на пословима у вези са планирањем и реализацијом различитих општепромотивних, тематских, изборних и других кампања.

Садржај теоријске наставе

1.Теоријски приступи истраживању политичког комуницирања; Политичка персуазија као функција
политичког комуницирања
2. Вредносна оријентација као основа политичко-персуазивног деловања; Политичка персуазија и сродни
појмови – „политичко комуницирање“ „политичка пропаганда“, „политички маркетинг“, „односи с
јавношћу“, „стратешко комуницирање“, „јавна дипломатија“
3. Како власти граде и одржавају пристанак грађана? Улога медија у ширењу погледа на свет; „Производња
пристанка“ од Е. Бернајза до Е. Хермана и Н. Чомског;
4. Симбиоза новинара, политичара и PR/спин доктора. Kako je „PR-изација изменила политички процес?
5. Селебритизација политике и политичка персуазија: Главне стратегије и димензије селебритизације
политике; Успон селебрити политичара у Европи и у САД
6.Селебрити активизам: Употреба „звезда“ у политичке сврхе
7. Персуазија у политичком дискурсу
8. Популистички стил у политичкој персуазији;
9. Психолошки механизми утицаја на свест и на понашање публике у масовној политичкој персуазији.
Управљање масом као објектом политичке персуазије;
10. Медији и персуазија у међународним односима;
11. Норме о међународној политичкој персуазији;
12. Медијски пословни модели и политичка персуазија: Пословање медија и карактеристике медијског

1. Kaid, L. L. (ed.) (2004): Handbook of Political Communication Research, Lawrence Erlbaum Associates, Publishers (pp. 3-16; 17-44).

2. Perloff, R. (2014): The Dynamics of Political Communication: Media and Politics in a Digital Age, Routledge, New York and London (pp. 46-70).

3. Sproule, M. (2005): Propaganda and Democracy: The American Experience of Media and Mass Persuasion, Cambridge Studies in the History of Mass Communication.

4. Ellul, J. (1973): Propaganda: Formation of Men's Attitudes, Vintage Books, New York (pp. 163-187; 232-250).

5. Davis, A. (2002): Public Relations Democracy, Manchester University Press.

6. Кljajić, V. (2013): „Savremeni mediji i PR“, Zaprokul, Кulturа br 139, Beograd.

7. Tench, R., Yeomans, L. (2009): Exploring Public Relations, , FT Prentice Hall

8. Slavujević, Z. (2009): Političko komuniciranje, politička propaganda, politički marketing, Grafocard, Beograd (str. 72-82).

9. Lou, E. (2013): Mediji i politički proces, Fakultet političkih nauka (str. 223-240).

10. Атлагић, С. (2011): „Савремена политичка персуазија: Ново рухо 'старе' пропаганде“ у Политеиа: Научни часопис за друштвена питања, Факултет политичких наука, Бања Лука.

11. Atlagić S., Mitić A. (2016): „Šta je strateško političko komuniciranje“ u Godišnjak Fakulteta političkih nauka Godina X, broj 16, (str. 25-36)

12. Vukasović, D., Matić, P. (ur.) (2019): Diskurs i politika, Institut za političke studije, Beograd.

13. ragićević Šešić, M. (ur.) (2018): Mediji, kultura i umetnost u doba populizma, CLIO, Beograd.

14. Marsh, D., Hart, P. and Tindall, K. (2010), ‘Celebrity politics: The politics of the late modernity?’ Political Studies Review 8(3), pp. 322–340.

15. Marshall. P.D. (1997), Celebrity and Power: Fame in Contemporary Culture, Minneapolis, MN: University of Minnesota Press.

16. Street, J. (2004), ‘Celebrity politicians: popular culture and political representation.’ The British Journal of Politics and International Relations 6(4), pp. 435–452.

17. Street, J. (2012), ‘Do celebrity politics and celebrity politicians matter?’ The British Journal of Politics and International Relations 14(3), pp. 346–356.

18. Turner, G. (2004), Understanding Celebrity, London: SAGE.

19. Wheeler, M. (2013), Celebrity Politics, Cambridge: Polity Press.

20. Radojković, M., Stojković, B., Vranješ, A. (2015): Međunarodno komuniciranje u informacionom društvu, CLIO, Beograd (str. 86-116).

21. Годишњи извештаји Европске комисије, www.mei.gov.rs

22. (шира литература) Bernays, E. L. (1928): Propaganda, Horace Liveright, New York.

23. (шира литература) Laswell, H. (1971): Propaganda Technique in World War I, MIT Press.

24. (шира литература) Seib, Ph. (ed.) (2009): Toward a New Public Diplomacy, Palgrave McMillan.

25. (шира литература) Bolt, N. (2012): The Violent Image: Insurgent Propaganda and the New Revolutionaries, Hurst & Co., London.

26. (шира литература) Атлагић, С. (2011): „Политичка пропаганда: Различита схватања појма и функције“ у Политичка ревија vol. 30, № 4/2011, Институт за политичке студије, Београд.

27. (шира литература) Атлагић, С. Изборне поруке и свест бирача: Изборна пропаганда у Србији у контексту психологије масовног политичког комуницирања, Демостат д.о.о, Београд, 2020.

28. (шира литература) Simić, R. (1996): Politički diskurs, MH Aktuel, Beograd.

29. (шира литература) Mišić Ilić, B., Lopičić (ur.), V. (2015): Jezik, književnost, diskurs, Filozofski fakultet, Niš.

Настава подразумева предавања наставника, видео презентације, групне расправе и индивидуално ангажовање сваког полазника.