Медији и новинарство у глобалном контексту

Циљеви изучавања предмета

Циљ предмета је да пружи дубљи увид у новинарство као дисциплину која се брзо мења у савременом
глобалном контексту. Разматрањем главних теоријских и методолошких концепата у англоамеричкој и
европској традицији студија медија и новинарства, али и ширем контексту у коме се новинарство изучава и практикује у земљама Африке, Азије и Јужне Америке, овај предмет има за циљ да подстакне студенте да размишљају о најважнијим аспектима који утичу на развој, перцепцију и праксе рада у медијима, као што су глобализација новинарства, новинарске културе, извештавање у рату и миру и новинарство у земљама „глобалног југа“, али и о проблемима (само)регулисања тако дисперзоване глобалне, регионалне и локалне медијске сцене. Ови концепти су важни и актуелни јер испитују главне парадигме, редефинишу их и излазе из доминантног, “западног”, приступа медијима и новинарству.

Исходи учења (стечена знања)

Студенти треба да савладају теоријске и практичне претпоставке рада медиjа и новинара у глобалном
контексту и да буду квалификовани за анализирање најважнијих аспеката модерног новинарства и главних изазова који мењају дисциплину и утичу на њен развој.

Садржај теоријске наставе

Главни теоријски правци проучавања новинарства: новинарство као систем, професија и култура.
Новинарство и глобализација: комуникационе неједнакости, нови светски информационо-комуникациони
поредак, главни дискурси глобализације у медијима, светски и регионални медијски играчи. „Си-ен-
енизација“ телевизијских вести, глобални циклуси извештавања 24/7, „европеизација“ и „американизација“
информисања, улога страних дописништава у новом медијском окружењу. Редефинисање улоге новинара у глобалном дигиталном контексту, новинарска одговорност и позиција новинара између демократске
грађанске контрибуције и инструисаног и мобилизаторског активизма. Глобална емпатија – нови видови
новинарства после 11.09.2001, нове технологије медијске продукције и кључне промене у светском
извештавању, употреба емоција и драматизације у извештавању за постизање „глобалног саосећања“,
„глобалне патње“. Новинарске културе и улоге новинара: компаративне студије новинарских култура,
главне парадигме: америчка, исток-запад, запад-свет, „глобални југ“, главни приступи: уређивачке политике, културне норме и утицаји, новинарске улоге у глобалном контексту и посебним контекстима (нпр. у демократизацији). Новинарство у рату и миру: извештавање о ратним сукобима и конфликтима,
компаративни поглед на слободу медија, уређивачке одлуке, главне етичке изазове у извештавању и
одлучивању.

1. Wahl-Jorgensen, K. and Hanitzsch, T. (eds.) (2009). The Handbook of Journalism Studies. New York: Routledge.

2. Hanitzsch, T. (2007). Deconstructing Journalism Culture: Towards a Universal Theory, Communication Theory, 17(4): 367–385.

3. Hanitzsch, T. and Mellado, C. (2011). What Shapes the News around the World? How Journalists in Eighteen Countries Perceive Influences on Their Work, The International Journal of Press/Politics, 16(3): 404– 426.

4. Cottle, S. (2006). Mediatized conflict. Developments in media and conflict studies. New York: Open University Press.

5. van Dijk, J., Poell, T. and de Waal, M. (2018). Platform society - Public Values in a Connective World (poglavlja 2 i 3 - Platform Mechanism & News);

6. Peters, C. and Witschge, T. (2015). From Grand Narratives of Democracy to Small Expectations of Participation, Journalism Practice, 9(1): 19-34.

7. Humanes, M.L. and Roses, S. (2020). Audience Approach The Performance of the Civic, Infotainment, and Service Roles, In: Beyond Journalistic Norms (ed. Claudia Mellado).

8. Anderson, C. W. (2011). Deliberative, agonistic, and algorithmic audiences: Journalism’s vision of its public in an age of audience transparency, International Journal of Communication.

9. Hanitzsch, T, Van Dalen, A, and Steindl, N. (2018). Caught in the Nexus: A Comparative and Longitudinal Analysis of Public Trust in the Press, The International Journal of Press/Politics, 23(1) 3–23.

10. Harsh T. and Webster, J. (2016). How Do Global Audiences Take Shape? The Role of Institutions and Culture in Patterns of Web Use, Journal of Communication 66: 161–182.

11. Zelizer, B. (2018). Resetting Journalism in the Aftermath of Brexit and Trump, European Journal of Communication, 33 (2): 140–156.

12. Monroe E. P. (2014). Free Expression, Globalism and the New Strategic Communication, Cambridge University Press.

13. Surčulija Milojević J. (2018), Defamation as a "weapon" in Europe and in Serbia: legal and selfregulatory frameworks. Journal of international media & entertainment law, 2(8):100-128.

14. (шира литература) Mellado, C., Hellmueller, L., Marquez-Ramirez, et al. (2017). The Hybridization of Journalistic Cultures: A Comparative Study of Journalistic Role Performance, Journal of Communication, 67(6): 944–67.

15. (шира литература) Tumber, H. and Webster, F. (2006). Journalists under fire. Information war and journalistic practices. London: SAGE.

16. (шира литература) Wasserman, H. (2013). Journalism in a new democracy. The ethics of listening. Communicatio: South African Journal for Communication Theory and Research, 39(1): 64–84.

17. (шира литература) Weaver, D. (ed.) (1998). The global journalist: News people around the world, Cresskill, NJ: Hampton.

18. (шира литература) Terzis, G. (ed.) (2014). Mapping Foreign Correspondence in Europe. London: Routledge.

19. (шира литература) Stuart A. (ed.) (2009). The Routledge Companion to News and Journalism (poglavlja 6, 10 i 28).

20. Chung, D. S., & Nah, S. (2013). Media credibility and journalistic role conceptions: views on citizen and professional journalists among citizen contributors, Journal of Mass Media Ethics, 28(4): 271–288.

21. (шира литература) Carroll, W. K., & Hackett, R. A. (2006). Democratic media activism through the lens of social movement theory, Media, culture & society, 28(1): 83–104.

22. (шира литература) Fenton, N. (2010). New media, old news: Journalism and democracy in the digital age, Sage.

23. (шира литература) Fortunati, L., Deuze, M., & De Luca, F. (2014). The new about news: How print, online, free, and mobile coconstruct new audiences in Italy, France, Spain, the UK, and Germany, Journal of Computer‐Mediated Communication, 19(2): 121–140.

24. (шира литература) Block, E. and Negrine, R. (2017). The Populist Communication Style: Toward a Critical Framework, International Journal of Communication 11 (20): 178–197.

25. (шира литература) McDevitt, M. and Ferrucci, P. (2018). Populism, Journalism, and the Limits of Reflexivity, Journalism Studies 19(4): 512–526.

26. (шира литература) Jagers, J., and Walgrave, S. (2007). Populism as Political Communication Style: An Empirical Study of Political Parties’ discourse in Belgium, European Journal of Political Research 46 (3): 319–345.

27. (шира литература) Kellner, D. (2016). American Nightmare: Donald Trump, Media Spectacle, and Authoritarian Populism, Rotterdam: Sense Publishers.

28. (шира литература) McCoy, J., Tahmina, R., and Somer, M. (2018). Polarization and the Global Crisis of Democracy: Common Patterns, Dynamics, and Pernicious Consequences for Democratic Polities, American Behavioral Scientist 62 (1): 16–42.

29. (шира литература) Surčulija, Jelena. News Choice and Offer in the Digital Transition, in: Marius, D. and Thompson, M. (eds.). Digital journalism: making news, breaking news. New York: Open Society Foundations, 2014, p. 129-142.

Теоријска настава на којој се подстиче критичко размишљање о кључним концептима и парадигмама у медијским студијама и новинарству као теоријској и практичној дисциплини у глобалном контексту