Отпадници у модерној политичкој мисли

Циљеви изучавања предмета

Предмет се бави идејама неких најконтроверзнијих и најрадикалнијих политичких мислилаца. Настава је пре свега усредсређена на пручавање изворних дела и критичко суочавање идеја које су надживеле непопуларност својих аутора, а често и њихову омраженост. Циљ предмета је да, кроз упознавање са политичком мишљу одабране групе теоретичара, подстакне студенте докторских студија да иступе из уобичајених образаца размишљања о политичкој теорији.

Исходи учења (стечена знања)

Похађање овог предмета омогућава студентима да допуне, учврсте и прошире своја знања из области политичке теорије, било да су заинтересовани за савремену политичку филозофију или историју политичке мисли. Од студената се очекује да преиспитају и обогате сопствена тумачења и ставове о неким од најважнијих политичких теорија и идеја тако што ће их посматрати у светлу стваралаштва неколицине аутора које повезује радикализам и одступање од главних струја у историји политичке мисли. С тим у вези, предмет би требало да помогне студентима да развију и унапреде способности иновативног и критичког мишљења.

Садржај теоријске наставе

Николо Макијавели и аморална природа политике; Еразмо Ротердамски и лудости у друштву; Демократски и животни парадокси Жана Жака Русоа; Три аспекта Француске револуције: Робеспјер, Сен-Жист и Сјејес; Жозеф де Местр: револуција, трон и олтар; Прото-анархизам Вилијема Годвина; Ране идеје Карла Маркса; Директна акција Жоржа Сорела; Карл Шмит: идеје о плебисцитарној демократији и суверености; Роберт Волф и нова одбрана анархизма; Рансијер и егалитарност политике.

1. Николо Макијавели, Владалац, Култура, Београд 1976

2. Еразмо Ротердамски, Похвала лудости, Плато, Београд, 2012

3. Жан Жак Русо, Друштвени уговор, Филип Вишњић, Београд 1992

4. Емануел Жозеф Сјејес, Шта је то трећи сталеж?

5. Луј-Антоан Сен-Жист, Републиканске установе, Филип Вишњић, Београд 1987

6. Жозеф де Местр, Списи о револуцији, Градац, Чачак, Београд 2001

7. William Godwin, An Enquiry Concerning the Principles of Political Justice and Its Influence on General Virtue and Happiness, London 1793

8. Карл Маркс, О јеврејском питању, Економско-филозофски рукописи, Осамнаести бример Луја Бонапарте

9. Жорж Сорел, Револуција и насиље, Глобус, Загреб 1980

10. Карл Шмит, Норма и одлука, , Филип Вишњић, Београд 2001

11. (додатна) Robert P. Wolff, In Defense of Anarchism, New York 1970

12. (додатна) Stephen Holmes, The Anathomy of Antiliberalism, Harvard University Press, Cambridge Mass. 1993

13. (додатна) Mark Lilla, The Reckless Mind: Intellectuals in Politics, New York Review Books, New York 2001

14. (додатна) Исаија Берлин, Против струје: есеји из историје идеја, Заједница књижевника Панчева, Панчево 1994

15. (додатна) Жак Рансијер, На рубовима политичког, Федон, Београд, 2013

предавања, семинари, дискусија о прочитаним текстовима