Политичке партије и избори

Циљеви изучавања предмета

Циљ предмета је да упозна студенте са савременим и напредним концептима и теоријама уз које је могуће разматрати и анализирати политичке партије, партијске системе и изборе као најважније политичке процесе. Предмет се ослања на полит-социлошке темеље постављене у класичним радовима из друге половине двадесетог века, али је примарно усмерен на савремена, пост-модерна и пост-индустријска друштва и промене које друштвени развој има на идеолошке профиле партија и њихову стабилност, начин функционисања партија, питања политичке репрезентације и партиципације, али и сам процес одржавања избора. Посебна пажња се посвећује међузависности између институционалног дизајна и понашања политичких актера, као и измени правила игре услед измењених интереса актера.

Исходи учења (стечена знања)

Курс пружа теоријско-епистемолошка и аналитичка, емпиријска знања и развија компетенције који омогућавају студенте докторских студија за самостална апликативна истраживања и научно–истраживачки рад усмерен на питања политичких партија и избора. Студенти се упознају са два најутицајнија приступа – институционалним и социо-структурним, како на теоријском нивоу, тако и на нивоу оспособљавања за извођење истраживања. Студенти се оспособљавању за рад са хибридним, мултидисциплинарним приступима који је све више у политичким наукама или у друштвеним наукама
које проучавају политиколошке феномене.

Садржај теоријске наставе

Партијски системи – типологије ; Политичке партије - стабилност и промене; Нове партије и не-партијски актери у изборним кампањама; Нове организационе карактеристике партија; Президенцијализација партија и лидерске кампање; Идеолошки простор у пост-индустријским друштвима; Популизам и изборно понашање; Утицај популизма на стабилност партијских система; Унутрашња демократија у политичким партијама; Институционализација партија и партијских система; Теорије коалиција; Институционални и социо-структурни фактори у обликованју партија и партијских система; Политичке институције и политичке партије.

Садржај практичне наставе

Студијски истраживачки рад: анализа студија случајева и истраживачки рад у циљу писања семинарског
рада.

1. (основна) Lipset Seymon Martin and Rokkan Stein, (1967), Cleavage Structure, Party Systems and Voter Alignment: An Introduction, In: Party Systems and Voter Alignments Cross-National Perspectives, New York: The Free Press

2. (основна) Mainwaring, Scot & Torcal, M. (2005). Party System Institutionalization and Party System Theory after the Third Wave of Democratization. The Helen Kellogg Institute for International Studies

3. (основна) Randall, V. & Svåsand, L. (2002). Party Institutionalization in New Democracies, Party Politics, 8/1, 5-29

4. (основна) Славиша Орловић, (2020), Политичке институције и партијски систем Србије, у: Тридесет година вишепартизма у Србији, Ур. Славиша Орловић и Деспот Ковачевић, Центар за демократију Факултета политичких наука и Фондација Ханс Зајдел, (str. 41-69)

5. (основна) Славиша Орловић, (2020), Утицај изборног система на партије и партијски систем, у: Како, кога и зашто смо бирали (избори у Србији 1990-2020 године), Ур. Милан Јовановић и Душан Вучићевић, Институт за политичке студије, Службени гласник

6. (основна) Orlović Slaviša, (2015). Izborni bumerang, političke posledice izbornih sistema, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Beograd

7. (основна) Scarrow, S., 2015. Beyond Party Members. Changing Approaches to Partisan Mobilization, Oxford: Oxford University Press

8. (основна) Spasojević, D. (2020). Rising Expectations and Centralizing Power: Party Leaders in Serbia, u Gherghina, Sergiu (ur.), Party Leaders in Eastern Europe, Palgrave MacMillan, pp. 219-240

9. (основна) Mair Peter, 2013. Ruling the Void: The Hollowing of Western Democracy, Verso

10. (шира) Passarelli, Gianluca (Ed.) The Presidentialisation of Political Parties in the Western Balkans, Palgrave Macmillan

11. (шира) Spasojević, Dušan (2019), Transforming Populism – From Protest Vote to Ruling Ideology: The Case of Serbia in V. Beširević (ed.) The new politics of decisionism, The Hague: Eleven publishing, pp. 125-140

12. (шира) Scarrow, Susan, Political Parties and Democracy in Theoretical and Practical Perspectives: Implementing Intra- Party Democracy. NDI, Washington, DC, 2005

13. (шира) Kovačević, Despot, Destabilizacija partijskih sistema i porast populizma u zemljama bivše SFRJ, Srpska politička misao, 1/2020, str. 129-152

14. (шира) Славиша Орловић, Партије и партијски системи (Теоријско-аналитички оквир), Факултет политичких наука Универзитета у Београду

15. (шира) Müller, Wolfgang C., (2005),„Parties and the Institutional Framework“, in: Political parties in New Europe, ed. By, Kurt Richard Luther and Ferdinand Müller-Rommel, Oxford University Press

16. (шира) Budge Ian and Keman Hans, Parties and Democracy, Coalition Formation and Government Functioning in Twenty States, Oxford University University Press, 1990

17. (шира) De Swaan Abram, (1973), Coalition Theories and Cabinet Formation, A study of formal theoryes of coalition formation applied to nine European parliaments after 1918, Elsevier Scientific Publishing Company, Amsterdam

18. (шира) De Winter Lieven, Parties and Government Formation, Portfolio Alocation, and Policy Definition, in: Kurt Richard Luther and Ferdinand Muller-Rommel, (2005), Political Parties in the New Europe, Oxford University Press

19. (шира) De Winter Lieven and Dumont Patrick, "Parties Into Government: Still Many Puzzles." In: Handbook of Party Politics. 2006. SAGE Publications

20. (шира) Laver Michael and Schofield Norman, Multyparty Government, The politic of Coalition in Europe, Ann Arbor Paperbacks, The University of Michigan Press, 1998

21. (шира) Muller Wolfgang C. and Strom Kaare, edited by, Coalition Government In Western Europe, Oxford University Press, 2000

22. (шира) Riker, William H. (1962), The Theory of Political Coalitions, Yale University Press, New Haven and London

предавања, рад у групама на студијском истраживачком раду