Упоредне спољне политике Балкана

Циљеви изучавања предмета

Циљ предмета је обука студената докторских за коришћење упоредног приступа у анализи спољних политика балканских држава. На предавањима ће бити представљене кључне области у којима је могуће вршити теоријски и емпиријски релевантна поређења спољних политика и међународног положаја балканских држава. Најпре ће фокус бити на различитим аспектима историјског наслеђа, где ће бити извршено темељно поређење колико различити догађаји из 20. века и даље утичу на спољну политику различитих балканских држава. Потом ће акценат бити стављен на различите међународнополитичке, геополитичке и идентитетске детерминанте, уз проучавање на који начин и у коликој мери оне утичу на
спољне политике различитих балканских држава. Фокус ће бити стављен и на примену упоредне методе у
анлизи различитих унутрашњих фактора које утичу на спољне политике балканских држава – од утицаја
економске и војне развијености дате државе на њену спољну политику, па до утицаја њеног уставног дизајна и стања демократије у датој земљи на њену спољну политику

Исходи учења (стечена знања)

Студенти ће бити оспособљени за самостално научно истраживање спољних политика балканских држава
применом упоредне методе. Студенти ће овладати адекватним теоријским инструментаријумом за упоредну
анализу различитих фактора које обликују спољну политику држава. Такође, студенти ће стећи широко
познавање основних историјских и савремених детерминанти спољне политике различитих балканских
држава, те начина како је спрам утицаја ових детерминанти могуће класификовати балканске државе.
Коначно, студенти ће стећи увид у то које су кључне научно и друштвено релевантне теме у контексту
спољне политике и међународног положаја балканских држава, у вези са којима би својим истраживачким
радом могли да пруже научни допринос и који би потенцијално могао бити тема њиховог докторског рада.

Садржај теоријске наставе

1. Упоредни метод у међ. односима и спољнополитичкој анализи; 2. Да ли Балкан заиста ”производи више историје него што може да потроши”: наслеђе Балканских ратова и I с. р. и утицај на савремене сп. политике балк. држава; 3. Ни буре барута, ни зона мира”: наслеђе II с. р. и његова улога као детерминанте спољних политика савремених балк. држава; 4. У сенци ”гвоздене завесе”: наслеђе Хладног рата и његови ефекти на савремене сп. политике балк. држава; 5. ”Балкански духови” деведесетих: конфликтно наслеђе последње деценије 20. века и његов утицај на савремени међународни положај и сп. политике држава бивше Југославије; 6. Од униполарног ка (уни)мултиполарном свету: промене у глобалним односима моћи у 21. веку и њихов утицај на међународни положај и сп. политике балк. држава; 7. Да ли смо заиста ”пупак света”: геополитички положај Балканског полуострва и однос са суседним регионима; 8. Између ЕУ и Балканске уније: балкански и европски идентитет у сп. политици балк. држава и њихова (не)спојивост; 9. Кључна отворена питања у међусобним односима балк. држава у 21. веку; 10. Уставни и законски оквири креирања и реализације спољне политике у балк. државама; 11. Војни капацитети балк. држава и учешће у војним савезима као одредница њихових сп. политика; 12. Економске и енергетске детерминанте сп. политика балк. држава; 13. Унутрполитички фактори и демократичност политичких система као одреднице сп. политика балканских држава; 14. Презентација радова студената; 15. Одбрана завршног рада

Садржај практичне наставе

Пракитчна настава биће реализована кроз семинаре. Предавања и семинари ће бити интегрисани. На
почетку наставе у датој недељи, предавачи ће одржати уводна предавања у трајању од сат времена. Након тога, прелази се на семинар у коме ће предавачи подстицати и усмеравати расправу студената о теми предавања. Очекиваће се од студената да унапред прочитају уводну јединицу литературе предвиђену за дату тему, како би могли да пруже конструктиван допринос развоју критичке дискусије на семинару. Такође, у зависности од истраживачких афинитета, сваки студент ће морати да припреми кратак пресек стања о датој теми о којој се расправља у држави за коју је заинтересован, како би научио да адекватно користи изворе за потребе упоредне анализе спољних политика и да правилно презентује своје налазе.

1. Dragan Đukanović, Balkan na posthladnoratovskom raskršću (1989‒2020), Drugo dopunjeno izdanje, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Službeni glasnik, Beograd, 2020

2. Soeren Keil, Bernhard Stahl (eds.), The Foreign Policies of Post-Yugoslav States: From Yugoslavia to Europe, Springier, New York, 2014

3. Dragan Đukanović, “The Process of Institutionalization of the EU’s CFSP in the Western Balkans Countries during the Ukraine Crisis”, Croatian International Relations Review, Vol. XXI, No. 72, International Economic and Political Relations, Zagreb, September 2014-March 2015, pp. 81–106

4. Драган Ђукановић, „Спољнополитичке оријентације држава Западног Балкана: упоредна анализа“, Годишњак Факултета политичких наука, година 4, број, 4, Београд, 2010, стр. 295-313

5. Angelos-Stylianos Chryssogelos, “Foreign policy change in a polarized two-party system: Greece and Turkey’s EU candidacy” , Southeast European and Black Sea Studies, vol. 15 no. 1, pp. 19-36.

6. Uroš Đaković, „Politika Grčke prema državama Balkana – da li je ekonomska i izbeglička kriza proizvela gubitak interesa Grčke za region?“, Međunarodna politika, god. LXIX, br. 1169, str. 50-69

7. Dragan Đukanović, “North Macedonia and Its Neighbours: Challenges and Perspectives“, Croatian International Relations Review, Vol. XXV, No. 85, Zagreb, 2019, pp. 90–114

8. Sorin Stefan Denca, “Europeanization of Foreign Policy: Empirical Findings from Hungary, Romania and Slovakia”, Journal of Contemporary European Research, Vol. 5, No. 3, pp. 389-404

9. Dragan Đukanović, „Bosna i Hercegovina na neizvesnom putu ka članstvu u NATO“, Međunarodni problemi, god. LXXI, br. 3, Beograd, 2019, str. 335–361

10. Dejan Jović, Hrvatska vanjska politika pred izazovima članstva u Europskoj uniji, Politička misao: časopis za politologiju, vol. 48, no. 2, 2011

11. Tvrtko Jakovina, „Hrvatska vanjska politika“, u: Neven Budak, Vjeran Katuranić, Hrvatski nacionalni identitet u globalizirajućem svijetu, Centar za demokraciju i pravo Mika Tripalo, Zagreb, 2010

12. Gergana Noutcheva, Dmitar Becvhev “The Successful Laggards: Bulgaria and Romania’s Accession to the EU”, East European Politics and Societies, vol. 22, no. 1, pp. 114-144

13. Dragan Đukanović, „Kontinuitet vanjske politike Crne Gore od 1997. godine: uspjesi i izazovi”, u: Zoran Stojanović (ur.), Spoljna politika Crne Gore – istorija i savremenost, Naučni skupovi, Knjiga 154, Odjeljenje društvenih nauka – Knjiga 50, CANU, Podgorica, 2019, str. 121–137

14. John R. Lampe and Ulf Brunnbauer (eds.), The Routledge Handbook of Balkan and Southeast European History, Routledge, London and New York, 2021

15. Marie-Janin Calic, The Great Cauldron: A History of Southeastern Europe, Harvard University Press, Cambridge MA, 2019

16. Ričard Krempton, Balkan posle Drugog svetskog rata, Clio, Beograd, 2003

17. Mark Mazover, Balkan: kratka istorija, Alexandria Press, Beograd, 2003

18. Dennis P. Hupchick, The Balkans: From Constantinople to Communism, Palgrave Macmillan, New York, 2002

19. Miša Gleni, Pad Jugoslavije – Treći balkanski rat, Samizdat B92, Beograd, 2002

20. Barbara Jelavich, History of the Balkans Twentieth Century, Cambridge University Press, Cambridge, 1983

предавања, семинари, презентација, завршни рад, јавна одбрана завршног рада