Анализе јавних политика

Циљеви изучавања предмета

Курс Анализе јавних политика представља дисциплину која омогућава продубљено разумевање процеса креирања политика у разним секторским областима. Она анализира све битне субјекте (држава, локалне власти, њихови органи, агенције), начин анализе јавних проблема, могућих конфликата (социјалних, идеолошких итд) у разним областима, демократски начин решавања конфликата, обликовања алтернатива, јавност рада у свим фазама и коначно, процес избора оптималне алтернативе. Курс посебно обраћа пажњу на вредновање политика адекватним (квантитативним и квалитативним) мерењем резултата и њено кориговање. Основни метод рада је давање компаративних искустава САД, Европске Уније и искустава Србије за разне секторске области. Од студената се очекује активан однос јер је у питању изузетно апликативна дисциплина.

Исходи учења (стечена знања)

Студенти ће радом на овој дисциплини савладати знања о начину креирања јавних политика, начину и методама анализе и о међусобној упућености свих јавних политика међу собом. Други важан део вештина се односи на примену усвојених знања у анализи конкретних проблема и области јавних политика за које студенти имају посебно изражено интересовање или која су стратешки важна за развој друштва и система.

Садржај теоријске наставе

Појам јавних политика; Циклус јавних политика; Модели креирања јавих политика и фазе: идентификација проблема, алтернативне политике, предвиђање резултата, препоруке, надгледање, вредновање, развој и заговарање; Методи истраживања јавних проблема (квантитативне и квалитативне); Типови анализе (научна, професионална и политичка); Процес креирања јавне политике;
Врсте секторских политика: анализа и припрема за индивидуално истраживање; Економска, Пореска и Буџетска политика; Енергетска и еколошка политика, Политика образовања, здравствена и социјална политика; Политика правде и људских права. Посебно ће се изучавати студије случаја као метод рада.

Садржај практичне наставе

Студенти ће имати разне видове практичног рада ради упознавања са актуелним феноменима у пољу јавне политике која је у фокусу њиховог интересовања. Студенти ће обрађивати студије случаја кроз компаративна искуства других земаља (добра пракса) те ће моћи да уче из добре праксе. Биће надаље подстицани да пишу семинарски рад (15 страна) бавећи се неким реалним проблемом и његовим решавањем (уз примену свих битних аспеката полиси истраживања, израде типологија и примене адекватних метода истраживања). Демократичност решења као и доследна анализа и примена принципа једнакости, ефикасности и ефективности те брига о јавном интересу друштва и појединаца биће обавезан део њиховог приступа.

1. Снежана Ђорђевић (2009), Анализе јавних политика, Чигоја, ФПН, Београд, 2009.

2. Збирка студија случаја: Edward Elgar Public Policy

3. Људмил Георгијев (2012), Настава кроз студије случаја, Мегатренд, Београд.

4. (додатна) Handbook of Innovation in Public Services (2013), Eds. Stephen Osborne, Louise Brown, Edward Elgar, Cheltenham, UK, Northhampton, MA, USA.

5. (додатна) Oxford Handbook of Public Policy (2006), Eds. Michael Moran, Martin Rein, Robert E. Goodin, Oxford Univ.Press.

6. (додатна) William Dunn (2018), Public Policy Analysis-An Integrated Approach, Taylor & Francis, Routledge, NY, London.

У раду ће бити коришћени разноврсни извори: од научних радова (књига, члананка), докумената па све до обраде разних студија слчајева који се користе на разним престижним америчким универзитетима ( David Evance, Wash. Univ. Seatle, Maxwell School, Syracuse Uni.). Биће коришћени и филмова ради продубљенијег разумевања одређених социјалних проблема. Од студената се очекује да активно учествују у предавањима, да уложе индивидуални напор и креативност у примени теоријска знања ради што квалитетније анализе одабране јавне политике (семинарски рад) и конкретног полиси проблема. Доминантан начин рада су предавања, дебате, тестови и семинарски радови.