Analize javnih politika

Ciljevi izučavanja predmeta

Kurs Analize javnih politika predstavlja disciplinu koja omogućava produbljeno razumevanje procesa kreiranja politika u raznim sektorskim oblastima. Ona analizira sve bitne subjekte (država, lokalne vlasti, njihovi organi, agencije), način analize javnih problema, mogućih konflikata (socijalnih, ideoloških itd) u raznim oblastima, demokratski način rešavanja konflikata, oblikovanja alternativa, javnost rada u svim fazama i konačno, proces izbora optimalne alternative. Kurs posebno obraća pažnju na vrednovanje politika adekvatnim (kvantitativnim i kvalitativnim) merenjem rezultata i njeno korigovanje. Osnovni metod rada je davanje komparativnih iskustava SAD, Evropske Unije i iskustava Srbije za razne sektorske oblasti. Od studenata se očekuje aktivan odnos jer je u pitanju izuzetno aplikativna disciplina.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Studenti će radom na ovoj disciplini savladati znanja o načinu kreiranja javnih politika, načinu i metodama analize i o međusobnoj upućenosti svih javnih politika među sobom. Drugi važan deo veština se odnosi na primenu usvojenih znanja u analizi konkretnih problema i oblasti javnih politika za koje studenti imaju posebno izraženo interesovanje ili koja su strateški važna za razvoj društva i sistema.

Sadržaj teorijske nastave

Pojam javnih politika; Ciklus javnih politika; Modeli kreiranja javih politika i faze: identifikacija problema, alternativne politike, predviđanje rezultata, preporuke, nadgledanje, vrednovanje, razvoj i zagovaranje; Metodi istraživanja javnih problema (kvantitativne i kvalitativne); Tipovi analize (naučna, profesionalna i politička); Proces kreiranja javne politike;
Vrste sektorskih politika: analiza i priprema za individualno istraživanje; Ekonomska, Poreska i Budžetska politika; Energetska i ekološka politika, Politika obrazovanja, zdravstvena i socijalna politika; Politika pravde i ljudskih prava. Posebno će se izučavati studije slučaja kao metod rada.

Sadržaj praktične nastave

Studenti će imati razne vidove praktičnog rada radi upoznavanja sa aktuelnim fenomenima u polju javne politike koja je u fokusu njihovog interesovanja. Studenti će obrađivati studije slučaja kroz komparativna iskustva drugih zemalja (dobra praksa) te će moći da uče iz dobre prakse. Biće nadalje podsticani da pišu seminarski rad (15 strana) baveći se nekim realnim problemom i njegovim rešavanjem (uz primenu svih bitnih aspekata polisi istraživanja, izrade tipologija i primene adekvatnih metoda istraživanja). Demokratičnost rešenja kao i dosledna analiza i primena principa jednakosti, efikasnosti i efektivnosti te briga o javnom interesu društva i pojedinaca biće obavezan deo njihovog pristupa.

1. Snežana Đorđević (2009), Analize javnih politika, Čigoja, FPN, Beograd, 2009.

2. Zbirka studija slučaja: Edward Elgar Public Policy

3. Ljudmil Georgijev (2012), Nastava kroz studije slučaja, Megatrend, Beograd.

4. (dodatna) Handbook of Innovation in Public Services (2013), Eds. Stephen Osborne, Louise Brown, Edward Elgar, Cheltenham, UK, Northhampton, MA, USA.

5. (dodatna) Oxford Handbook of Public Policy (2006), Eds. Michael Moran, Martin Rein, Robert E. Goodin, Oxford Univ.Press.

6. (dodatna) William Dunn (2018), Public Policy Analysis-An Integrated Approach, Taylor & Francis, Routledge, NY, London.

U radu će biti korišćeni raznovrsni izvori: od naučnih radova (knjiga, člananka), dokumenata pa sve do obrade raznih studija slčajeva koji se koriste na raznim prestižnim američkim univerzitetima ( David Evance, Wash. Univ. Seatle, Maxwell School, Syracuse Uni.). Biće korišćeni i filmova radi produbljenijeg razumevanja određenih socijalnih problema. Od studenata se očekuje da aktivno učestvuju u predavanjima, da ulože individualni napor i kreativnost u primeni teorijska znanja radi što kvalitetnije analize odabrane javne politike (seminarski rad) i konkretnog polisi problema. Dominantan način rada su predavanja, debate, testovi i seminarski radovi.