Деонтолошке перспективе у систему социјалне заштите

Циљеви изучавања предмета

Деонтологија као специфичан сегмент филозофске дисциплине етике - науке о моралу, представља незаобилазну методолошку парадигму професионалног поступања у области социјалног рада и социјалне заштите. У оквиру система социјалне заштите у Републици Србији деонтолошки садржаји се најчешће доводе у везу са Кодексом професионалне етике, путем ког се уређују и стандардизују професионалне дужности стручних радника и стручних сарадника. Међутим комплексност, вишеслојност и есенцијална противуречност човекове (не)моралности, посебно оне присутне у пракси социјалног рада и социјалне заштите, захтевају озбиљнији епистемолошки концепт од овог Кодекса, чија се теоријска задатост задржава на нивоу нормативног акта. С тим у вези, деонтологија нужно мора да тражи одговоре и на, од дужности неодвојивих, етичких категорија, нпр. моралних врлина и порока, моралних вредности, моралних норми и закона. Наведени морални модуси, у етици дефинисани као чиниоци једног од кључних питања које се односи на тзв. делатне облике морала, садржајно суштински стоје у нераскидивој вези са осталим незаобилазним питањима етике, попут оног о моралној слободи избора, сврхама и принципима моралног делања, као и питањима о начину успостављања морала - моралне карактерологије и етике људских права. Теоријско апсолвирање, критичко сагледавање и развијена способност за практичну примену и методичку операционализацију ових сложених етичких сазнања у систему социјалне заштите представља предметни циљ ове дисциплине.

Исходи учења (стечена знања)

Исход предмета се огледа у разумевању деонтолошких сврха и садржаја практично примењене етике
социјалног рада и социјалне заштите са примарним исходом конкретног имплементирања етичких
постулата, вредности и принципа у свакодневно примењене методе, технике и вештине социјалног рада у
систему социјалне заштите.. На овај начин фундиране деонтолошке перспективе у систему социјалне
заштите у потпуности оправдавају делатни активитет етике која се у филозофији означава као морално-
практичка филозофија, која је у служби практичног ума. Поред тога, исход овог предметног садржаја
тиче се и аналитичко-синтетичког разматрања етичке нормативизације општих професионалних
дужности социјалних радника, затим њихових дужности према институцији у којој су запослени, као и
дужности социјалних радника према професији

Садржај теоријске наставе

Појам, настанак и развој деонтологије као битног сегмента филозофске дисциплине етике; Појам
деонтолошких перспектива у систему социјалне заштите; Теоријско-методолошка природа деонтологије
социјалног рада у сфери социјалне заштите; Културна, друштвена, социјална, антрополошка
контекстуалност категорије морала и професионалне делатности социјалног рада; Етика дужности;
Кантова етика дужности; Морална карактерологија и однос према дужностима; Етички феномен слободе
и слободног избора у свакодневној пракси социјалне заштите; Етика људских права; Сазнајно-искуствени
каузалитет деонтологије и аксиологије – методолошка основа ваљане моралне праксе у систему социјалне
заштите; Деонтолошка применљивост, изводљивост, употребљивост и делотворност - неопходни услови
развоја вештина у систему социјалне заштите; Однос моралних дужности према моралним врлинама,
пороцима, вредностима и моралним законима; Професионалне дужности, принципи и стандарди
стручног поступања; Морална противуречја; Етички релативизам; Етичке дилеме Деонтолошки приступи
у раду са децом, одраслима и старима; Деонтолошки аспекти социјалног рада са породицом;
Деонтолошки концепти у раду са маргинализованим групама; Деонтолошке вештине у раду са
мигрантима, посебно децом мигрантима; Кодекс професионалне етике у систему социјалне заштите

Садржај практичне наставе

На вежбама се кроз рад у малим и дискусионим групама утврђује и проширује наставно градиво. Кроз
интерактивне игре студенти стичу знања о основним принципима и подиже се ниво етичке
сензитивности, док се кроз студије случаја из праксе, студенти стичу практична сазнања за примену
етичких принципа у пракси, препознавање кршење етичких принципа и процедуре за поступања у случају
етичких прекршаја

1. Петричковић М., (2021.) Зборник објављених радова из области етике, деонтологије и аксиологије социјалног рада; ФПН, Београд. стр. 137

2. Петричковић, М. (2021), „Социјални рад у функцији остваривања људских права“, у уџбенику Етика социјаланог рада (2011.) Изд. Социјална мисао, Београд, стр. 307-319

3. Деонтологија социјалног рада“, у уџбенику Етика социјаланог рада (2011.) Изд. Социјална мисао, Београд, стр. 321-338

4. Бркић, М., (2010.). Заступање у социјалном раду. Београд. Универзитет у Београду, Факултет политичких наука

5. Пухалић А., Перић, С., Бркић, М. (2018.) „Анализа етичког кодекса социјалног рада у Републици Српској – међународна и регионална перспектива“, Социјлана политика, Институт за политичке студије, Београд, бр.2-3/2018 (стр 9-32)

6. Стргар С., „Етика социјалног рада и Кодекс професионалне етике у социјалној заштити“.Социјлана политика Институт за политичке студије, Београд; бр.1/2017 (стр.77-91.)

7. Перић.,С .„Антидискриминаторне политике и праксе у социјланом раду“, Социјлана политика.Институт за политичке студије, Београд; бр.2-3/2017 (стр.85-99.)

8. Кодекс професионалне етике стручних радника социјалне заштите Србије (2015.), Комора социјалне заштите, Београд

9. (препоручена) Banks, S., (2020) Ethics and Values in Social Work, Practical Social Work Series, MacMillan Education UK, ISBN: 1137607181, p.315

10. (препоручена) Bentham, J., (2015) Deontology or, The science of morality, ISBN:1140074342, p. 298

11. (препоручена) Кант, И., (1981) Заснивање метафизике морала, БИГЗ, Београд

12. (препоручена) Кант, И., (1974) Критика практичког ума, Напријед, Загреб

Панел предавања.
Мале и дискусионе групе.
Студије случаја из праксе.