Мрежа билатералних односа на Балканском полуострву

Циљеви изучавања предмета

Овај предмет је намењен проучавању билатералних односа између држава Балканског полуострва у
савременом, односно постхладноратовском раздобљу. У том контексту посебна пажња ће бити усмерена на сву сложеност бројних питања који оптерећују државе Балкана, а која су везана за статусе етничких мањина, дисолуцију некадашње Југославије, закаснелу транзицију и наслеђе хладног рата. И поред чињенице да је „европеизација“ Балканског полуострва почела уласком Грчке у чланство некадашње Европске заједнице 1981. године, овај процес је и данас тек делимично завршен имајући у виду чињеницу да велики део држава Балканског полуострва се и даље налази ван чланства у Европској унији. Зато ће значајан део фокуса предмета бити усмерен на проблеме који оптерећују процес европских интеграција држава Западног Балкана и колико тај закаснели процес утиче на међудржавне односе у ширем региону Балкана. Циљ предмета је и да се студенти упознају са најзначајнијим наведеним проблемима у билатералним односима између држава
Балканског полуострва од проблема на југу – Грчка, Турска и Кипар, до проблема који постоје између Турске
и њених суседа, као и билатералних проблема које имају државе које су чланице ЕУ (Грчка, Бугарска и
Румунија) са својим суседима. Читав низ отворених питања између држава Западног Балкана и Хрватске ће, такође, бити у фокусу истраживања, као и однос Северне Македоније са Грчком, Бугарском, Србијом и Албанијом.

Исходи учења (стечена знања)

Основни исход овог предмета је везан за стицање знања везаних за комплексне проблеме који се налазе у основи билатералних односа између држава Балканског полуоства, али и одређене успешне видове њихове сарадње. Студенти ће имати могућност да кроз самостални истраживачки рад продубе сазнања везана са савремене политичке и безбедносне прилике на Балкану. Аналитички присуп у тим истраживањима ће бити користан за студенте који желе да каријеру наставе у државним органима, као и научноистраживачким организацијама.

Садржај теоријске наставе

Генерални поглед на билатералне односе држава на Балканском полуострву; Историјска основа
билатералних проблема на Балкану; „Јужна димензија односа“ – Грчка, Турска и Кипар; Односи Турске са Бугарском и Грчком; Билатерални односи Северне Македоније са суседима (Бугарска, Албанија, Грчка и Србија); Албанија и проблеми са Грчком; Проблеми Хрватске у односима са Босном и Херцеговином, Србијом и Црном Гором; Различито гледање на статус Косова и Метохије од стране држава Балканског полуострва; Односи између Босне и Херцеговине и држава „Дејтонског четвороугла“; Нормализација односа између Београда и Приштине; Српско-црногорски односи; Препреке побољшању односа на Балканском полуострву; Перспективе развоја билатералних односа између држава Балканског полуоства

Садржај практичне наставе

Тест знања и одбрана семинарских радова студената на теме које прате теоријски део наставе. На часовима вежби ће се организовати и радионице на којима ће се приступ билатераним односима на Балкану везати за поједине студије случаја.

1. Ioannis Grigoraidis, “Greek-Turkish Relations: The Post-Helsinki Era“, The Oxford Handbook of Modern Greek Politics, Oxford University Press, 2020, pp. 613–628

2. Fuat Aksu, “Turkish-Greek Relations and the Cyprus Question: Quo Vadis?”, UNISCI Discussion Papers, No. 23, April 2010, pp. 207–223

3. Yorgos Christidis, Ioannis Armakolas, Panagfiotis Paschalidis, Greek-Bulgarian Relations: Present State ands the Future Challenges, ELIAMEP, Athens, 2017, March 2017, pp. 5–60

4. Ronald Linden, “The Burden of Belonging: Romanian and Bulgarian Foreign Policy in the new era“, Journal of Balkans and Near East Studies, Vol. 11, No. 3, London, 2009, pp. 269–291

5. Michael Bishu, “Turkish-Bulgarian Relations: From Conflict and Distrust to Cooperation over Minority Issues and International Politics”, Mediterranean Quarterly, Vol. 14, No. 2, 2003, pp. 77–94

6. Albert Rakipi, “Understanding Albanian-Greek relations: Deconstructing paradoxes and myths“ in: Alba Chela et al, Albania and Greece: Understanding and Explaining, Friedrich Ebert Stiftung, Albanian Institute for International Studies, Tirana, 2018, pp. 17–34

7. Dragan Đukanović, Marko Dašić, “Current Challenges of the European Integration Process of the Western Balkans Countries”, Serbian Political Thought, god. X, Vol. 17, No. 2, Beograd, 2018, pp. 5–27

8. Dragan Đukanović, “North Macedonia and Its Neighbours: Challenges and Perspectives“, Croatian International Relations Review, Vol. XXV, No. 85, Zagreb, 2019, pp. 90–114

9. Senada Šelo-Šabić, Sonja Borić, Crossing Over: A Perspective on Croatian Open Border Issues, Friedrich Ebert Stiftung, Zagreb, 2016, pp. 1–16

10. Милан Симурдић, Отворена питања у Игманском квартету: Партнерти и (или) супарници, Центар за регионализам, Нови Сад, 2017, стр. 1–10

11. Милан Игрутиновић и Милош Пауновић, Ка трајном решавању отворених питања Србије са суседима, Центар за примењене европске студије, Београд, 2019, стр. 7–129

12. Pristupanje Republike Hrvatske Evropskoj uniji: Otvorena pitanja između BiH i Hrvatske i implikacije po BiH, Političke analize, Vanjskopolitička inicijativa, Sarajevo, 1/2012, str. 1– 14

13. Драган Ђукановић, Балкан на постхладноратовском раскршћу (1989–2020), друго допуњено издање, Институт за међународну политику и привреду, Службени гласник, Београд, 2020, стр. 171–199

14. Jovan Teokarević, Of Friends and Foes: Balkan Nations in Serbian Press, Čigoja, Beograd, 2019, pp. 255– 275

Предавања, вежбе, симулације, самостално истраживање студената