Мултикултурализам и демократија

Циљеви изучавања предмета

Основни циљ предмета је да студентима пружи релевантан корпус знања и вештина неопходних за самостално разумевање питања о односу демократског грађанства и јавног признања етнокултурних разлика. Студентима ће бити представљени захтеви које присталице мултикултурализма упућују институцијама савремене демократске државе, као и статус и домашај демократског одговора на овај тип изазова. У фокусу ће бити разматрање начина на који нормативни и политички захтеви мултикултарализма мењају и надограђују либералну и демократску компоненту савремене државе.

Исходи учења (стечена знања)

Очекује се да студенти: препознају, разумеју и тумаче основне идеје најутицајних политичких теоретичара који су се бавили питањима и проблемима јавног признања посебних идентитета; идентификују основне тачке спорења између учесника у теоријској дебати о границама мултикултурализма; критички анализирају и вреднују аргументе заговорника и противника политике признања, као и да сами развију структуру аргумента; квалификовано дискутују о теоријским и практичним импликацијама мултикултурне редефиниције демократског грађанства; науче да употребљавају стечена теоријска знања у анализи јавних политика усмерених на (не)признање етнокултурне разноликости.

Садржај теоријске наставе

Политика признања партикуларних идентитета: проблеми и спорови; Имигранти као нови чланови: перспектива дискурзивне етике и активистичког грађанства; Политика разлике и демократска јавност; Феминизам и мултикултурализам; Мултикултурализам против демократије: аргумент либералног национализма; Мултикултурализам против демократије: аргумент либералног егалитаризма; Политичко представљање етнокултурних мањина; Политичке структуре мултикултурализма: Велика Британија, Немачка, Француска; Шта је „култура“ у мултикултурализму: од културног релативизма до културног фундаментализма; Мултикултуралност пре мултикултурализма: југословенско искуство; Банални национализам; Појам националног културног капитала: ко „управља“ мултикултурном заједницом.

Садржај практичне наставе

/

1. Чарлс Тејлор, „Политика признања“ у: Ејми Гатман (ур); Испитивање политике признања, Центар за мултикултуралност, Нови Сад, 2003: 22-68

2. К. Ентони Апаја, „Мултикултурна друштва и друштвена репордукција“, у: Ејми Гатман (ур); Испитивање политике признања, Центар за мултикултуралност, Нови Сад, 2003: 123-134

3. Милан Подунавац, „Политика признања и демократско грађанство“, Политичка мисао, 47 (2), 2010: 37-53

4. Етјен Балибар, Ми грађани Европе, прев. Аљоша Мимица, Београдски круг, Београд, 2006: 72-116

5. Ирис Мерион Јанг, Праведност и политика разлике, Наклада Јесенски и Турк, Загреб, 2005: 53-83, 114-118, 143-148, 222-231

6. Брајан Бери, Култура и једнакост: егалитарна критика мултикултурализма, Наклада Јесенски и Турк, Загреб, 2006: 351-395

7. Дејвид Милер, „Националност и културни плурализам“ у: Слободан Дивјак (ур.); Нација, култура и грађанство, Службени гласник, Београд, 2002: 273-300

8. Миодраг Јовановић, Колективна права у мултикултурним заједницама, Службени гласник, 2004: 235-241

9. Бику Парек, Нова политика идентитета, Политичка култура, Загреб: 85-113

10. Мартин Ериксен и Фредерик Стјернфелт, Демократске контрадикције мултикултурализма, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Београд 2013, стр. 121-151

11. Милош Миленковић, Антропологија мултикултурализма, Српски генеалошки центар/Одељење за етнологију и антропологију ФФ, Београд 2014, стр. 7-41

12. Ивана Спасић, „Култура“, у: Александар Молнар (ур); Културно-етичке претпоставке цивилног друштва: Појмовник цивилног друштва (III), Група 484, Београд 2004: 7-49

13. Ксавије Бугарел, Босна: Анатомија рата, прев. Јелена Стакић, Фабрика књига, Београд 2004: 45-65, 118-142

14. Тибор Варади, „О могућностима за етнокултурну правду у централној и источној Европи“, у: Вил Кимлика и Марта Опалски (ур), Може ли се извозити либерални плурализам?, Београдски центар за људска права, Београд 2002, стр. 133-144

15. Милош Миленковић, „Југословенски мултикултурализам? Прелиминарна разматрања“ у: Иван Ковачевић (ур), Огледи о југословенском културном наслеђу, Српски генеалошки центар/Одељење за етнологију и антропологију ФФ, Београд 2012, стр. 109-124

16. Мајкл Билиг, Банални национализам, прев. Веселин Костић, XX век, Београд 2009: 7-27

17. Ивана Спасић, „Банални национализам“ на полупериферији? О границама једног концепта, у: Милан Подунавац и Биљана Ђорђевић (прир.), Устави у времену кризе: постјугословенска перспектива, ФПН и УПНС, Београд 2014: 207–218

18. Jane Mansbridge, Should Blacks Represent Blacks and Women Represent Women? A Contingent "Yes", The Journal of Politics, 61 (3), 1999: 628- 657

19. Christian Joppke, „State Neutrality and Islamic Headscarf Laws in France and Germany“ , Theory and Society, 36 (4), 2007: 313-342

20. Ghassan Hage, White nation: Fantasies of white supremacy in a multicultural society, Routledge, London 2000: 117-140, 179-208

21. Michael Skey, National Belonging and Everyday life: The Significance of Nationhood in an Uncertain World, Palgrave Macmillan, Basingstoke, 2011

22. Susan Moller Okin, „Feminism and Multiculturalism: Some Tensions“, Ethics, Vol. 108, No. 4: pp. 661-684

23. Seyla Benhabib, The Rights of Other, Cambridge University Press, Cambridge, 2004: 171-212

Предавања, вежбе, семинарски радови (есеји), прикази текстова, консултације, power-point презентације