Multikulturalizam i demokratija

Ciljevi izučavanja predmeta

Osnovni cilj predmeta je da studentima pruži relevantan korpus znanja i veština neophodnih za samostalno razumevanje pitanja o odnosu demokratskog građanstva i javnog priznanja etnokulturnih razlika. Studentima će biti predstavljeni zahtevi koje pristalice multikulturalizma upućuju institucijama savremene demokratske države, kao i status i domašaj demokratskog odgovora na ovaj tip izazova. U fokusu će biti razmatranje načina na koji normativni i politički zahtevi multikultaralizma menjaju i nadograđuju liberalnu i demokratsku komponentu savremene države.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Očekuje se da studenti: prepoznaju, razumeju i tumače osnovne ideje najuticajnih političkih teoretičara koji su se bavili pitanjima i problemima javnog priznanja posebnih identiteta; identifikuju osnovne tačke sporenja između učesnika u teorijskoj debati o granicama multikulturalizma; kritički analiziraju i vrednuju argumente zagovornika i protivnika politike priznanja, kao i da sami razviju strukturu argumenta; kvalifikovano diskutuju o teorijskim i praktičnim implikacijama multikulturne redefinicije demokratskog građanstva; nauče da upotrebljavaju stečena teorijska znanja u analizi javnih politika usmerenih na (ne)priznanje etnokulturne raznolikosti.

Sadržaj teorijske nastave

Politika priznanja partikularnih identiteta: problemi i sporovi; Imigranti kao novi članovi: perspektiva diskurzivne etike i aktivističkog građanstva; Politika razlike i demokratska javnost; Feminizam i multikulturalizam; Multikulturalizam protiv demokratije: argument liberalnog nacionalizma; Multikulturalizam protiv demokratije: argument liberalnog egalitarizma; Političko predstavljanje etnokulturnih manjina; Političke strukture multikulturalizma: Velika Britanija, Nemačka, Francuska; Šta je „kultura“ u multikulturalizmu: od kulturnog relativizma do kulturnog fundamentalizma; Multikulturalnost pre multikulturalizma: jugoslovensko iskustvo; Banalni nacionalizam; Pojam nacionalnog kulturnog kapitala: ko „upravlja“ multikulturnom zajednicom.

Sadržaj praktične nastave

/

1. Čarls Tejlor, „Politika priznanja“ u: Ejmi Gatman (ur); Ispitivanje politike priznanja, Centar za multikulturalnost, Novi Sad, 2003: 22-68

2. K. Entoni Apaja, „Multikulturna društva i društvena repordukcija“, u: Ejmi Gatman (ur); Ispitivanje politike priznanja, Centar za multikulturalnost, Novi Sad, 2003: 123-134

3. Milan Podunavac, „Politika priznanja i demokratsko građanstvo“, Politička misao, 47 (2), 2010: 37-53

4. Etjen Balibar, Mi građani Evrope, prev. Aljoša Mimica, Beogradski krug, Beograd, 2006: 72-116

5. Iris Merion Jang, Pravednost i politika razlike, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2005: 53-83, 114-118, 143-148, 222-231

6. Brajan Beri, Kultura i jednakost: egalitarna kritika multikulturalizma, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2006: 351-395

7. Dejvid Miler, „Nacionalnost i kulturni pluralizam“ u: Slobodan Divjak (ur.); Nacija, kultura i građanstvo, Službeni glasnik, Beograd, 2002: 273-300

8. Miodrag Jovanović, Kolektivna prava u multikulturnim zajednicama, Službeni glasnik, 2004: 235-241

9. Biku Parek, Nova politika identiteta, Politička kultura, Zagreb: 85-113

10. Martin Eriksen i Frederik Stjernfelt, Demokratske kontradikcije multikulturalizma, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2013, str. 121-151

11. Miloš Milenković, Antropologija multikulturalizma, Srpski genealoški centar/Odeljenje za etnologiju i antropologiju FF, Beograd 2014, str. 7-41

12. Ivana Spasić, „Kultura“, u: Aleksandar Molnar (ur); Kulturno-etičke pretpostavke civilnog društva: Pojmovnik civilnog društva (III), Grupa 484, Beograd 2004: 7-49

13. Ksavije Bugarel, Bosna: Anatomija rata, prev. Jelena Stakić, Fabrika knjiga, Beograd 2004: 45-65, 118-142

14. Tibor Varadi, „O mogućnostima za etnokulturnu pravdu u centralnoj i istočnoj Evropi“, u: Vil Kimlika i Marta Opalski (ur), Može li se izvoziti liberalni pluralizam?, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2002, str. 133-144

15. Miloš Milenković, „Jugoslovenski multikulturalizam? Preliminarna razmatranja“ u: Ivan Kovačević (ur), Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu, Srpski genealoški centar/Odeljenje za etnologiju i antropologiju FF, Beograd 2012, str. 109-124

16. Majkl Bilig, Banalni nacionalizam, prev. Veselin Kostić, XX vek, Beograd 2009: 7-27

17. Ivana Spasić, „Banalni nacionalizam“ na poluperiferiji? O granicama jednog koncepta, u: Milan Podunavac i Biljana Đorđević (prir.), Ustavi u vremenu krize: postjugoslovenska perspektiva, FPN i UPNS, Beograd 2014: 207–218

18. Jane Mansbridge, Should Blacks Represent Blacks and Women Represent Women? A Contingent "Yes", The Journal of Politics, 61 (3), 1999: 628- 657

19. Christian Joppke, „State Neutrality and Islamic Headscarf Laws in France and Germany“ , Theory and Society, 36 (4), 2007: 313-342

20. Ghassan Hage, White nation: Fantasies of white supremacy in a multicultural society, Routledge, London 2000: 117-140, 179-208

21. Michael Skey, National Belonging and Everyday life: The Significance of Nationhood in an Uncertain World, Palgrave Macmillan, Basingstoke, 2011

22. Susan Moller Okin, „Feminism and Multiculturalism: Some Tensions“, Ethics, Vol. 108, No. 4: pp. 661-684

23. Seyla Benhabib, The Rights of Other, Cambridge University Press, Cambridge, 2004: 171-212

Predavanja, vežbe, seminarski radovi (eseji), prikazi tekstova, konsultacije, power-point prezentacije