Међународно хуманитарно право

Циљеви изучавања предмета

Циљ предмета јесте да се студентима пружи свеобихватно, практично и теоријско знање из области међународног хуманитарног права. Предмет је конципиран тако да се студенти кроз теоријску и практичну наставу упознају са основним концептима и инситутима ове гране права. Студенти ће стећи знања о појму, формалним изворима и субјектима ове гране права. Поред тога, студенти ће разумети у којим ситуацијама се МХП примењује, кроз изучавање материјалног, темпоралног и географског доменa примене МХП. Студенти ће упознати и релевантне материјалне одредбе ове гране права – и у оквиру режима заштите жртава оружаних сукоба (рањеници, болесници, бродоломници, ратни заробљеници и цивили) и у оквиру режима правила ратовања (правила ратовања – појам војног циља и цивилних објеката, заштита цивилних објеката; средства и методе ратовања). Студенти ће разумети и који механизми постоје у случају када се међународно хумантарно право прекрши, и то са становишта одговорности и појединца и државе.

Исходи учења (стечена знања)

Након похађања овог предмета студенти ће стећи свеобухватна знања о праву које се примењују у оружаним сукобима – међународном хуманитарном праву. Студентима ће на предавањима бити представљени основни концепти ове гране права и тиме ће им бити пружен чврсти ослонац за њихово даље самостално изучавање тема из ове области. Начин рада на овом предмету ће од студената изискивати да активно учествују на предавањима, да читају и анализирају савремену и адекватну литературу. На овај начин студенти ће стећи вештине критичке анализе и вежбаће вештине представљања аргументације и јавни наступ. Кроз групни рад који је једна од активности на предмету студенти ће усавршити примену теоријских концепата на реалне, практичне случајеве, као и рад у тиму и вештине сарадње. Дакле, осим теоријских и практичних знања, рад на овом предмету оспособиће студенте за самостални рад и истраживање савремених питања и проблема међународног хуманитарног права, што ће их учини конкурентним на тржишту рада.

Садржај теоријске наставе

Међународно хуманитарно право – појам, извори и субјекти; Међународно хуманитарно право – материјални, темпорални и географски домен примене; Режими заштите жртава оружаних сукоба; Заштита цивилног становништва од последица непријатељстава; Забране и ограничења средстава и метода ратовања; Одговорност за кршење норми међународног хуманитарног права

Садржај практичне наставе

/

1. Vesna Knežević-Predić, Ogled o međunarodnom humanitarnom pravu, Univerzitet u Beogradu-Fakultet političkih nauka, 2007, str. 175-293

2. Miloš Hrnjaz, Raspad Jugoslavije pred sudom: pravna kvalifikacija oružanih sukoba u Jugoslaviji u praksi sudova u Srbiji, OEBS i Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, 2021, str. 37-93

3. Marco Sassoli, International Humanitarian Law: Rules, Controversies, and Solutions to Problems Arising in Warfare, Edgar Elgar Publishing, 2019, pp. 231-302, 338-345.

4. Niels Melzer, Ettienne Kuster, International Humanitarian Law: A Comprehensive Introduction, ICRC, 2016, pp. 77-104.

5. Nebojša Raičević, Zabranjena oružja u međunarodnom pravu, 2013, str. 163-249.

6. Antonio Kaseze, Međunarodno krivično pravo, Beogradski centar za ljudska prava, 2005, str. 257-315

7. (додатна) Vesna Knežević-Predić, Ogled o međunarodnom humanitarnom pravu, Univerzitet u Beogradu-Fakultet političkih nauka, 2007, str. 77-175.

8. (додатна) Marco Sassoli, International Humanitarian Law: Rules, Controversies, and Solutions to Problems Arising in Warfare, Edgar Elgar Publishing, 2019, pp. 33-68; 68-91, 151-176, 345-380.

9. (додатна) Jean-Marie Henckaerts, “History and Sources”, in: Dapo Akande, Ben Saul, The Oxford Guide to International Humanitarian Law, Oxford University Press, 2020, pp. 1-29;

10. (додатна) Marko Milanović, Vidan Hadži-Vidanović, “A Taxonomy of Armed Conflicts”, in: Nigel White, Christian Henderson (ed.), Research Handbook on International Conflict and Security Law, Edgar Elgar Publishing, 2013, pp. 256-315

11. (додатна) Robert Kolb, Richard Hyde, An Introduction to the International Law of Armed Conflicts, Hart Publishing, 2008, pp. 189-235.

12. (додатна) Vesna Knežević-Predić, Miloš Hrnjaz, “Zabrana oružja za masovno uništenje: Od Ženeve do Njujorka vek kasnije”, u: Upotreba sile u međunarodnim odnosima, Institut za međunarodnu politiku i privredu, 2018.

13. (додатна) Carsten Stahn, Carmel Agius, Serge Brammertz, and Colleen Rohan (ed.), Legacies of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, Oxford University Press, 2020.

Предавања, самостални истраживачки рад, консултације