Međunarodno humanitarno pravo

Ciljevi izučavanja predmeta

Cilj predmeta jeste da se studentima pruži sveobihvatno, praktično i teorijsko znanje iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava. Predmet je koncipiran tako da se studenti kroz teorijsku i praktičnu nastavu upoznaju sa osnovnim konceptima i insitutima ove grane prava. Studenti će steći znanja o pojmu, formalnim izvorima i subjektima ove grane prava. Pored toga, studenti će razumeti u kojim situacijama se MHP primenjuje, kroz izučavanje materijalnog, temporalnog i geografskog domena primene MHP. Studenti će upoznati i relevantne materijalne odredbe ove grane prava – i u okviru režima zaštite žrtava oružanih sukoba (ranjenici, bolesnici, brodolomnici, ratni zarobljenici i civili) i u okviru režima pravila ratovanja (pravila ratovanja – pojam vojnog cilja i civilnih objekata, zaštita civilnih objekata; sredstva i metode ratovanja). Studenti će razumeti i koji mehanizmi postoje u slučaju kada se međunarodno humantarno pravo prekrši, i to sa stanovišta odgovornosti i pojedinca i države.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Nakon pohađanja ovog predmeta studenti će steći sveobuhvatna znanja o pravu koje se primenjuju u oružanim sukobima – međunarodnom humanitarnom pravu. Studentima će na predavanjima biti predstavljeni osnovni koncepti ove grane prava i time će im biti pružen čvrsti oslonac za njihovo dalje samostalno izučavanje tema iz ove oblasti. Način rada na ovom predmetu će od studenata iziskivati da aktivno učestvuju na predavanjima, da čitaju i analiziraju savremenu i adekvatnu literaturu. Na ovaj način studenti će steći veštine kritičke analize i vežbaće veštine predstavljanja argumentacije i javni nastup. Kroz grupni rad koji je jedna od aktivnosti na predmetu studenti će usavršiti primenu teorijskih koncepata na realne, praktične slučajeve, kao i rad u timu i veštine saradnje. Dakle, osim teorijskih i praktičnih znanja, rad na ovom predmetu osposobiće studente za samostalni rad i istraživanje savremenih pitanja i problema međunarodnog humanitarnog prava, što će ih učini konkurentnim na tržištu rada.

Sadržaj teorijske nastave

Međunarodno humanitarno pravo – pojam, izvori i subjekti; Međunarodno humanitarno pravo – materijalni, temporalni i geografski domen primene; Režimi zaštite žrtava oružanih sukoba; Zaštita civilnog stanovništva od posledica neprijateljstava; Zabrane i ograničenja sredstava i metoda ratovanja; Odgovornost za kršenje normi međunarodnog humanitarnog prava

Sadržaj praktične nastave

/

1. Vesna Knežević-Predić, Ogled o međunarodnom humanitarnom pravu, Univerzitet u Beogradu-Fakultet političkih nauka, 2007, str. 175-293

2. Miloš Hrnjaz, Raspad Jugoslavije pred sudom: pravna kvalifikacija oružanih sukoba u Jugoslaviji u praksi sudova u Srbiji, OEBS i Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, 2021, str. 37-93

3. Marco Sassoli, International Humanitarian Law: Rules, Controversies, and Solutions to Problems Arising in Warfare, Edgar Elgar Publishing, 2019, pp. 231-302, 338-345.

4. Niels Melzer, Ettienne Kuster, International Humanitarian Law: A Comprehensive Introduction, ICRC, 2016, pp. 77-104.

5. Nebojša Raičević, Zabranjena oružja u međunarodnom pravu, 2013, str. 163-249.

6. Antonio Kaseze, Međunarodno krivično pravo, Beogradski centar za ljudska prava, 2005, str. 257-315

7. (dodatna) Vesna Knežević-Predić, Ogled o međunarodnom humanitarnom pravu, Univerzitet u Beogradu-Fakultet političkih nauka, 2007, str. 77-175.

8. (dodatna) Marco Sassoli, International Humanitarian Law: Rules, Controversies, and Solutions to Problems Arising in Warfare, Edgar Elgar Publishing, 2019, pp. 33-68; 68-91, 151-176, 345-380.

9. (dodatna) Jean-Marie Henckaerts, “History and Sources”, in: Dapo Akande, Ben Saul, The Oxford Guide to International Humanitarian Law, Oxford University Press, 2020, pp. 1-29;

10. (dodatna) Marko Milanović, Vidan Hadži-Vidanović, “A Taxonomy of Armed Conflicts”, in: Nigel White, Christian Henderson (ed.), Research Handbook on International Conflict and Security Law, Edgar Elgar Publishing, 2013, pp. 256-315

11. (dodatna) Robert Kolb, Richard Hyde, An Introduction to the International Law of Armed Conflicts, Hart Publishing, 2008, pp. 189-235.

12. (dodatna) Vesna Knežević-Predić, Miloš Hrnjaz, “Zabrana oružja za masovno uništenje: Od Ženeve do Njujorka vek kasnije”, u: Upotreba sile u međunarodnim odnosima, Institut za međunarodnu politiku i privredu, 2018.

13. (dodatna) Carsten Stahn, Carmel Agius, Serge Brammertz, and Colleen Rohan (ed.), Legacies of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, Oxford University Press, 2020.

Predavanja, samostalni istraživački rad, konsultacije