- Насловна
Одлучивање у јавном сектору
без услова
Циљеви изучавања предмета
Ово је теоријско - апликативна дисциплина којом се обрађују теоријски концепти одлучивања у јавном сектору као и развијање знања и вештина којима се обезбеђује:
демократски процес одлучивања (демократске процедуре, адекватно укључивање заинтересованих актера те одлучивање засновано на интересима грађана - јавни интерес и јавно добро);
одлучивање засновано на поузданим подацима (evidence based policy making),
професионално и квалитетно вођено одлучивање применом различитих метода анализе и израде предлога одлука.
Кроз овај предмет остварује се двоструки циљ. Прво, студенти се оспособљавају да анализирају и елаборирају све актере, факторе и мотиве који утичу на одлучивање у јавном сектору (емпиријска анализа јавног сектора). Други циљ је савладавање техника одлучивања у јавном сектору које треба да доведе до оптималног исхода, односно до одлука које су у складу са јавним интересом и принципима доброг управљања (нормативни приступ).
Исходи учења (стечена знања)
Студенти ће бити оспособљени да анализирају и вреднују стање у јавном сектору као и да нуде оптимална решења, односно да доносе/предлажу ефективне одлуке. Да би се ово остварило студенти ће стећи знања у два основна поља предмета. Једно су мотиви и фактори који утичу на доносиоце одлука а који нису увек у складу са општим интересима (нестручне, пристрасне или субјективне одлуке). Друго поље су технике и вештине одлучивања у јавном сектору сагледане са нормативног аспекта (тј. аспекта јавног интереса). Сходно овоме студенти ће бити оспособљени да доносе ваљане одлуке у бројним организацијама и институцијама јавног сектора, али ће бити оспособљени и за критичко размишљање и анализу понашања актера у јавним пословима.
Садржај теоријске наставе
1. Теорија одлучивањa и јавни сектор (основни концепти, интерес, јавно-приватно, нормативно и емпиријски). Одлучивање у сфери политике (politics) наспрам одлучивања у сфери јавне политике (public policy);
2. Структура и амбијент јавног сектора (формални и неформални актери у одлучивању, сарадња и конфликти; амбијент одлучивања, процедуре, начин доношења одлука, формулисање дневног реда);
3. Кључни актери јавног сектора и анализа њиховог понашња – покретачи политичке акције и модели политике – теорија јавног избора;
4. Политичари, бирачи (грађани) и интересне групе и лобисти;
5. Бирократија, регулација, тражење ренти;
6. Тржиште или власти – тржишна и партиципативна држава;
7. Јавно одлучивање у условима сарадње и конкуренције (конфликта) – теорија игара (коалиције, расподела коалиционе добити, преговори и игре преговарања);
8. Основи теорије одлучивања: квантитативни и квалитативни приступ, корисност, вероватноћа;
9. Групно одлучивање у јавном сектору – предности и недостаци, методе, технике укључивање стручњака и грађана, дневни ред и могуће манипулације;
10. Укључивање грађана у јавно одлучивање (партиципативно одлучивање) и заштита јавног интереса – приницпи доброг управљања и значај локалног нивоа власти за партиципацију грађана;
11. Организационо и метаорганизационо (државно) одлучивање – комуницирање и информисање, изградња поверења и осећаја припадности заједници, значај ИТ (базе података). Aнализа одлучивања у метаорганизацијама (општина, регион, држава);
Садржај практичне наставе
Практична настава подразумева примену стечених знања кроз симулације конкретних активности. То укључује анализу различитих ситуација у јавном сектору, идентификацију проблема, могуће изборе (решења) и кључне актере. Осим тога кроз практичну наставу студенти решавају проблеме односно дате проблематичне ситуације на које треба да дају оптималан одговор (одговарајућу одлуку).
Веран Станчетић, Одлучивање у јавном сектору, ФПН и Чигоја, 2020, Београд.
(додатна) Снежана Ђорђевић, Анализе јавних политика, Чигоја, 2009, Београд, (методе).
(додатна) Carl Patton, David Sawicki, Jeniffer Clark, Basic Methods of Policy Analysis and Planning – 3rd edition, Routledge, 2016.
(додатна) Џозеф Стиглиц, Економија јавног сектора, Економски факултет, Београд, 2013.
(додатна) Божа Стојановић, Теорија игара, Економски факултет, 2005, Београд, (одабрана поглавља).
Предиспитне обавезе
10
10
30
10
Завршни испит
40
предавања, илустрација теорије на анализи реалних случајева, дискусија
-
Основне студије
-
Мастер студије
-
Докторске студије