Приступи и ефекти социјалне политике: криминал и ризична понашања

Основни подаци
Акроним
22МПИЕ
Статус предмета
обавезан
Семестар
2
Фонд часова
3П + 1В
Број ЕСПБ
6.0
Студијски програм
Социјална политика (Модул: Креирање и анализа социјалне политике)
Тип студија
мастер академске студије
Условљност другим предметима / Облик условљености

/

Наставници и сарадници
Наставник (предавања)
Наставник/сарадник (вежбе)
Циљеви и исходи

Циљеви изучавања предмета

Курс има за циљ компаративно истраживање промена и изазова са којима се суочавају државе благостања, са посебним фокусом на анализу реформи програма и мера социјалне политике како би ефективније одговориле на актуелне социјалне, економске, политичке и демографске трендове: промене породичне структуре, флексибилизацију и терцијаризацију тржишта рада, старење становништва, имиграције и емиграције, промене економских структура, глобализацију и глобалне кризе, мере штедње и друго. У оквиру курса студенти се упознају са приступима на основу којих се дизајнирају социјалне политике, као и са развојем, приоритетима и ефектима реформских стратегија које директно одговарају на савремене изазове пред социјалном политиком. Засновано на томе, циљ је да се представе утицаји који промене у приступима, друштвеним околностима и другим политикама имају на социјалну политику, као и представљање и анализа повратних одговора социјалних политика на наведене промене. На основу компаративног приступа у социјалној политици, потрепљено доказима из праксе, мапирају се „добре праксе“ и разматра њихов трансфер у национални оквир јавних политика.

Исходи учења (стечена знања)

1) Разумевање и анализа основних концепата, теоријских приступа и питања у социјалној политици и развоју државе благостања; 2) Разумевање и анализа идеационих претпоставки реформе социјалне политике, као и институционалних капацитета и ограничења за спровођење реформе; 3) Разумевање појма кризе и повезаних појмова, као и анализа стратегија управљања кризом у области социјалне политике, путем препознавања циљева прилагођавања програма социјалне политике и развоја специфичних политичких интервенција као директан одговор на кризу; 4) Компаративна анализа и поређење различитих приступа обликовању и реформи политике у специфичним подручјима социјалне политике на међународном, европском и регионалном нивоу, ослањајући се на емпиријске податке и теоријску литературу; 5) Компаративна анализа ефеката предузетих реформи у области социјалне политике у односу на примењене приступе и стратегије у дизајнирању и реформи социјалне политике.

Садржај предмета

Садржај теоријске наставе

1) Поређење међу државама: компаративни приступ у социјалној политици и квантитативне и квалитативне методе; 2) Традиционални приступи у социјалној политици; 3) Савремени приступи и нове парадигме у социјалној политици; 4) Савремени приступи у реформи програма социјалне политике; 5) Идеолошке перспективе и социјална политика – нови развој у теорији и пракси; 6) Реформе и адаптације социјалне политике као последица промењених друштвених околности; 7) Реформе и адаптације социјалне политике као последица промењених политика које су од значаја за социјалну политику; 8) Глобализација као фактор промена социјалне политике; 9) Глобалне кризе и социјална политика; 10) Глобалне и регионалне социјалне политике и њихови утицаји на националне социјалне политике; 11) Културни и религијски диверзитет у савременим друштвима и редефинисање социјалних политика; 12) Трансфери политике – теоријски и практични приступи.

Садржај практичне наставе

Самосталне презентације студената на задате/одабране теме, групне дискусије и презентовање групних задатака.

Литература
  1. (основна) Видојевић, Ј., Милошевић, А., Перишић, Н. (Ур.) (2015). Изазови глобализације: сиромаштво и неједнакости. Београд: Факултет полтичких наука. (одређена поглавља)

  2. (основна) Перишић, Н. Видојевић, Ј. (2018). Родни мејнстриминг – изазови концепта и примена у социјалној политици. Годишњак Факултета политичких наука, XII(19): 29–51.

  3. (основна) Михајловић Бабић, С. (2017). Трендови редистрибуције благостања у европским државама благостања. Српска политичка мисао, 1(55): 141-156

  4. (основна) Пантелић, М., Михајловић Бабић, С., Лакићевић, М. (2018). Редефинисање савремене социјалне политике – заокрет ка концепту социјалног улагања. Социјалне студије. 1(1): 57-73

  5. (основна) Šućur, Z. (2016). Uloga i izdaci socijalne zaštite u gospodarskoj krizi. Revija za socijalnu politiku, 23 (1), 7-38

  6. (основна) Вуковић, Д., Арандаренко, М. (Ур.) (2011). Социјалне реформе : садржај и резултати. Београд: Факултет политичких наука. (одређена поглавља)

  7. (основна) Вуковић, Д., Арандаренко, М. (Ур.) (2009). Социјална политика и криза. Београд: Факултет политичких наука. (одређена поглавља)

  8. (допунска) Dokmanović, М. (2017). Uticaj neoliberalizma na ekonomska i socijalna prava. Beograd: Čigoja štampa : Institut društvenih nauka

  9. (допунска) Schubert, К., De Villota, P., Kuhlmann, J. (Eds.) (2016). Challenges to European Welfare Systems. Cham: Springer International Publishing

  10. (допунска) Ronchi, S. (2018). Which Roads (if any) to Social Investment? The Recalibration of EU Welfare States at the Crisis Crossroads (2000–2014). Journal of Social Policy, 47(3): 459–478

  11. (допунска) Van Kersbergen, K. et al. (2014). The Great Recession and Welfare State Reform: Is Retrenchment Really the Only Game Left in Town? Social policy & Administration, 48(7): 883–904

  12. (допунска) Hemerijck, A. (Ed.) (2017). The Uses of Social Investment. Oxford: Oxford University Press

  13. (допунска) Morel, N., Palier, B., Palme, J. (Eds.) (2012), Towards a Social Investment Welfare State? Ideas, Policies and Challenges. Bristol: Policy Press

Методе извођења наставе

Предавања и вежбе