Pristupi i efekti socijalne politike: kriminal i rizična ponašanja

Ciljevi izučavanja predmeta

Kurs ima za cilj komparativno istraživanje promena i izazova sa kojima se suočavaju države blagostanja, sa posebnim fokusom na analizu reformi programa i mera socijalne politike kako bi efektivnije odgovorile na aktuelne socijalne, ekonomske, političke i demografske trendove: promene porodične strukture, fleksibilizaciju i tercijarizaciju tržišta rada, starenje stanovništva, imigracije i emigracije, promene ekonomskih struktura, globalizaciju i globalne krize, mere štednje i drugo. U okviru kursa studenti se upoznaju sa pristupima na osnovu kojih se dizajniraju socijalne politike, kao i sa razvojem, prioritetima i efektima reformskih strategija koje direktno odgovaraju na savremene izazove pred socijalnom politikom. Zasnovano na tome, cilj je da se predstave uticaji koji promene u pristupima, društvenim okolnostima i drugim politikama imaju na socijalnu politiku, kao i predstavljanje i analiza povratnih odgovora socijalnih politika na navedene promene. Na osnovu komparativnog pristupa u socijalnoj politici, potrepljeno dokazima iz prakse, mapiraju se „dobre prakse“ i razmatra njihov transfer u nacionalni okvir javnih politika.

Ishodi učenja (stečena znanja)

1) Razumevanje i analiza osnovnih koncepata, teorijskih pristupa i pitanja u socijalnoj politici i razvoju države blagostanja; 2) Razumevanje i analiza ideacionih pretpostavki reforme socijalne politike, kao i institucionalnih kapaciteta i ograničenja za sprovođenje reforme; 3) Razumevanje pojma krize i povezanih pojmova, kao i analiza strategija upravljanja krizom u oblasti socijalne politike, putem prepoznavanja ciljeva prilagođavanja programa socijalne politike i razvoja specifičnih političkih intervencija kao direktan odgovor na krizu; 4) Komparativna analiza i poređenje različitih pristupa oblikovanju i reformi politike u specifičnim područjima socijalne politike na međunarodnom, evropskom i regionalnom nivou, oslanjajući se na empirijske podatke i teorijsku literaturu; 5) Komparativna analiza efekata preduzetih reformi u oblasti socijalne politike u odnosu na primenjene pristupe i strategije u dizajniranju i reformi socijalne politike.

Sadržaj teorijske nastave

1) Poređenje među državama: komparativni pristup u socijalnoj politici i kvantitativne i kvalitativne metode; 2) Tradicionalni pristupi u socijalnoj politici; 3) Savremeni pristupi i nove paradigme u socijalnoj politici; 4) Savremeni pristupi u reformi programa socijalne politike; 5) Ideološke perspektive i socijalna politika – novi razvoj u teoriji i praksi; 6) Reforme i adaptacije socijalne politike kao posledica promenjenih društvenih okolnosti; 7) Reforme i adaptacije socijalne politike kao posledica promenjenih politika koje su od značaja za socijalnu politiku; 8) Globalizacija kao faktor promena socijalne politike; 9) Globalne krize i socijalna politika; 10) Globalne i regionalne socijalne politike i njihovi uticaji na nacionalne socijalne politike; 11) Kulturni i religijski diverzitet u savremenim društvima i redefinisanje socijalnih politika; 12) Transferi politike – teorijski i praktični pristupi.

Sadržaj praktične nastave

Samostalne prezentacije studenata na zadate/odabrane teme, grupne diskusije i prezentovanje grupnih zadataka.

1. (osnovna) Vidojević, J., Milošević, A., Perišić, N. (Ur.) (2015). Izazovi globalizacije: siromaštvo i nejednakosti. Beograd: Fakultet poltičkih nauka. (određena poglavlja)

2. (osnovna) Perišić, N. Vidojević, J. (2018). Rodni mejnstriming – izazovi koncepta i primena u socijalnoj politici. Godišnjak Fakulteta političkih nauka, XII(19): 29–51.

3. (osnovna) Mihajlović Babić, S. (2017). Trendovi redistribucije blagostanja u evropskim državama blagostanja. Srpska politička misao, 1(55): 141-156

4. (osnovna) Pantelić, M., Mihajlović Babić, S., Lakićević, M. (2018). Redefinisanje savremene socijalne politike – zaokret ka konceptu socijalnog ulaganja. Socijalne studije. 1(1): 57-73

5. (osnovna) Šućur, Z. (2016). Uloga i izdaci socijalne zaštite u gospodarskoj krizi. Revija za socijalnu politiku, 23 (1), 7-38

6. (osnovna) Vuković, D., Arandarenko, M. (Ur.) (2011). Socijalne reforme : sadržaj i rezultati. Beograd: Fakultet političkih nauka. (određena poglavlja)

7. (osnovna) Vuković, D., Arandarenko, M. (Ur.) (2009). Socijalna politika i kriza. Beograd: Fakultet političkih nauka. (određena poglavlja)

8. (dopunska) Dokmanović, M. (2017). Uticaj neoliberalizma na ekonomska i socijalna prava. Beograd: Čigoja štampa : Institut društvenih nauka

9. (dopunska) Schubert, K., De Villota, P., Kuhlmann, J. (Eds.) (2016). Challenges to European Welfare Systems. Cham: Springer International Publishing

10. (dopunska) Ronchi, S. (2018). Which Roads (if any) to Social Investment? The Recalibration of EU Welfare States at the Crisis Crossroads (2000–2014). Journal of Social Policy, 47(3): 459–478

11. (dopunska) Van Kersbergen, K. et al. (2014). The Great Recession and Welfare State Reform: Is Retrenchment Really the Only Game Left in Town? Social policy & Administration, 48(7): 883–904

12. (dopunska) Hemerijck, A. (Ed.) (2017). The Uses of Social Investment. Oxford: Oxford University Press

13. (dopunska) Morel, N., Palier, B., Palme, J. (Eds.) (2012), Towards a Social Investment Welfare State? Ideas, Policies and Challenges. Bristol: Policy Press

Predavanja i vežbe