Савремена Европа и питање идентитета

Циљеви изучавања предмета

Дешифровање дилеме о садашњем стању Европе имајући у виду њену унутрашњу динамику у прошлом и овом веку. Излагање скале одговора на питање, да ли Европа као скуп политичких и културних различитости има своју савремену препознатљивост и како она као целина излази на крај са сложеним питањем идентитета. Овај општи предмет курса испитиваће се кроз теме од суштинске важности за разумевања данашње Европе: европска интеграција у кључу „уређене Европе“ (Европске заједнице и Европска унија) и њена унутрашња и спољна недовршеност; питање исцрпљенсти историјског капацитета за наставак интеграције; „европска периферија“ и „остатак Европе“; питање идентитета: европски плуривезум и идентитет; европски национални и културни идентитет; истраживање заједничког имениоца Европе: хришћанство, просветитељство и постмодерна; да ли је ислам реметилачки фактор; савремена идеолошка струјања у Европи, стара и нарочито нова: неолиберализам, мултикултурализам, евроскептицизам, популизам; политичка перспектива Европе – поновно место глобалног конфликта запад-исток, ЕУ-империја, немачка Европа, Евроазија; може ли се данас говорити о европском идентитету?

Исходи учења (стечена знања)

Пратећи овај курс студенти ће стећи знање о савременим културним, духовним и политичким токовима који одређује данашњу слику Европе. У позадини ове слике стоји питање и идентитету које има сложену структуру одговора. Пошто се на питање „ко смо ми?“ у Европи различито одговара – Европљани, припадници европских нација или региона, хришћани, атеисти и др - студенти треба да стекну критеријуме за разумне одговоре на ово питање. Такво знање ће им помоћи да допринесу рационалној дискусији у културној и широј политичкој јавности. Поред тога, изградња јасних категорија и других мисаоних оруђа у овој области знања може знатно да култивише рад на практичним питањима државне управе, страначког живота и друштва у целини.

Садржај теоријске наставе

Обележја и границе европске интеграције по узору на Европске заједнице и Европску унију
Да ли је „уређена Европа“ стекла свој идентитет или тек препознатљив изглед у односу на друге политичке и колективне идентитете?
Колико разлика један колективни идентитет може да обухвати у свом реалном значењу?
Сложеност Европе: Европска унија и њене унутрашње поделе; центар и периферија; спољна периферија; остатак Европе; однос према феномену „Евроазија“
Потрага за заједничким имениоцем Европе: хришћанство, просветитељство, модерна, постмодерна; како ислам стоји са овим европским наслеђем
Савремена идеолошка струјања у Европи: неолиберализам, мулткултурализам, евроскептицизам, популизам; идеолошка слика Европе са или без Русије
Перспектива политичке Европе: обновљени простор сукоба запада и истока (Евроамерике и Евроазије); Европа као простор ЕУ-империје, немачка Европа, Европа стално отворених поља сукоба
Може ли се Европа градити на вредностима; да ли на вредностима универзалног или специфичног карактера; „Европа вредности“ у ери тоталне инструментализације вредности
Основно питање: политика или култура као топос европских вредности и идентитета

Садржај практичне наставе

Поред предавања, где такође треба практиковати интерактивну комуникацију између предавача и студената, предвиђа се семинар са централном улогом студената, тј. њихових презентација и дискусија.

1. Tomas Majer, Identitet Evrope, Albatros plus, Beograd, 2009

2. Césil Leconte, Understanding Euroscepticism, Palgrave Macmillan, 2010

3. Pol Tejlor, Kraj evropske integracije, Albatros plus, Beograd, 2010

4. Diter Grim, Evropa da - ali kakva? Albatros plus, Beograd, 2018

5. Marčelo Pera, Zašto se moramo zvati hrišćani, Sužbeni glasnik, Beograd, 2008 Група аутора, Париска декларација – Европа у коју можемо да верујемо, Институт за европске студије, Београд, 2017

6. Herfid Minkler, Sila u središtu –novi zadaci Nemačke u Evropi, Albatros plus, Beograd, 2016

7. Група аутора, Париска декларација – Европа у коју можемо да верујемо, Институт за европске студије, Београд, 2017

8. Слободан Самарџић, Европска унија – од добровољног савеза до „добре империје“, Глас, САНУ, 2016

9. Džon Brinkmen, Kulturne kontradikcije demokratije, Filip Višnji, Beograd, 2008

10. Hajnrih August Vinkler, Da li se Zapad raspada? Albatros plus, Beograd, 2019

Предавања, семинари – презентације и дискује студената