Savremena Evropa i pitanje identiteta

Ciljevi izučavanja predmeta

Dešifrovanje dileme o sadašnjem stanju Evrope imajući u vidu njenu unutrašnju dinamiku u prošlom i ovom veku. Izlaganje skale odgovora na pitanje, da li Evropa kao skup političkih i kulturnih različitosti ima svoju savremenu prepoznatljivost i kako ona kao celina izlazi na kraj sa složenim pitanjem identiteta. Ovaj opšti predmet kursa ispitivaće se kroz teme od suštinske važnosti za razumevanja današnje Evrope: evropska integracija u ključu „uređene Evrope“ (Evropske zajednice i Evropska unija) i njena unutrašnja i spoljna nedovršenost; pitanje iscrpljensti istorijskog kapaciteta za nastavak integracije; „evropska periferija“ i „ostatak Evrope“; pitanje identiteta: evropski plurivezum i identitet; evropski nacionalni i kulturni identitet; istraživanje zajedničkog imenioca Evrope: hrišćanstvo, prosvetiteljstvo i postmoderna; da li je islam remetilački faktor; savremena ideološka strujanja u Evropi, stara i naročito nova: neoliberalizam, multikulturalizam, evroskepticizam, populizam; politička perspektiva Evrope – ponovno mesto globalnog konflikta zapad-istok, EU-imperija, nemačka Evropa, Evroazija; može li se danas govoriti o evropskom identitetu?

Ishodi učenja (stečena znanja)

Prateći ovaj kurs studenti će steći znanje o savremenim kulturnim, duhovnim i političkim tokovima koji određuje današnju sliku Evrope. U pozadini ove slike stoji pitanje i identitetu koje ima složenu strukturu odgovora. Pošto se na pitanje „ko smo mi?“ u Evropi različito odgovara – Evropljani, pripadnici evropskih nacija ili regiona, hrišćani, ateisti i dr - studenti treba da steknu kriterijume za razumne odgovore na ovo pitanje. Takvo znanje će im pomoći da doprinesu racionalnoj diskusiji u kulturnoj i široj političkoj javnosti. Pored toga, izgradnja jasnih kategorija i drugih misaonih oruđa u ovoj oblasti znanja može znatno da kultiviše rad na praktičnim pitanjima državne uprave, stranačkog života i društva u celini.

Sadržaj teorijske nastave

Obeležja i granice evropske integracije po uzoru na Evropske zajednice i Evropsku uniju
Da li je „uređena Evropa“ stekla svoj identitet ili tek prepoznatljiv izgled u odnosu na druge političke i kolektivne identitete?
Koliko razlika jedan kolektivni identitet može da obuhvati u svom realnom značenju?
Složenost Evrope: Evropska unija i njene unutrašnje podele; centar i periferija; spoljna periferija; ostatak Evrope; odnos prema fenomenu „Evroazija“
Potraga za zajedničkim imeniocem Evrope: hrišćanstvo, prosvetiteljstvo, moderna, postmoderna; kako islam stoji sa ovim evropskim nasleđem
Savremena ideološka strujanja u Evropi: neoliberalizam, multkulturalizam, evroskepticizam, populizam; ideološka slika Evrope sa ili bez Rusije
Perspektiva političke Evrope: obnovljeni prostor sukoba zapada i istoka (Evroamerike i Evroazije); Evropa kao prostor EU-imperije, nemačka Evropa, Evropa stalno otvorenih polja sukoba
Može li se Evropa graditi na vrednostima; da li na vrednostima univerzalnog ili specifičnog karaktera; „Evropa vrednosti“ u eri totalne instrumentalizacije vrednosti
Osnovno pitanje: politika ili kultura kao topos evropskih vrednosti i identiteta

Sadržaj praktične nastave

Pored predavanja, gde takođe treba praktikovati interaktivnu komunikaciju između predavača i studenata, predviđa se seminar sa centralnom ulogom studenata, tj. njihovih prezentacija i diskusija.

1. Tomas Majer, Identitet Evrope, Albatros plus, Beograd, 2009

2. Césil Leconte, Understanding Euroscepticism, Palgrave Macmillan, 2010

3. Pol Tejlor, Kraj evropske integracije, Albatros plus, Beograd, 2010

4. Diter Grim, Evropa da - ali kakva? Albatros plus, Beograd, 2018

5. Marčelo Pera, Zašto se moramo zvati hrišćani, Sužbeni glasnik, Beograd, 2008 Grupa autora, Pariska deklaracija – Evropa u koju možemo da verujemo, Institut za evropske studije, Beograd, 2017

6. Herfid Minkler, Sila u središtu –novi zadaci Nemačke u Evropi, Albatros plus, Beograd, 2016

7. Grupa autora, Pariska deklaracija – Evropa u koju možemo da verujemo, Institut za evropske studije, Beograd, 2017

8. Slobodan Samardžić, Evropska unija – od dobrovoljnog saveza do „dobre imperije“, Glas, SANU, 2016

9. Džon Brinkmen, Kulturne kontradikcije demokratije, Filip Višnji, Beograd, 2008

10. Hajnrih August Vinkler, Da li se Zapad raspada? Albatros plus, Beograd, 2019

Predavanja, seminari – prezentacije i diskuje studenata