Србија и суседи

Циљеви изучавања предмета

Овај предмет намењен је детаљном изучавању односа између Србије и њених суседних држава, кроз призму територијалних, безбедносних, мањинских и других тзв. отворених питања. Стога је посебна пажња посвећена изучавању ширег окружења Србије – од „старих“ суседа некадашње СФР Југославије, па до проучавања сложених односа наше земље са државама насталим на постјугословенском подручју. Посебан акценат ће бити стављен на односе Србије са својим суседством током 19, као и почетком 20. века, али и на одређени континуитет наслеђених билатералних проблема који се могу апстраховати. У тој анализи биће речи и о утицају доминантних актера светске политике на те односе у различитим временским раздобљима савремене српске државности. Тако ће и ниво анализе бити усмерен на шири европски, а потом и ужи, тј. регионални контекст наведених односа. Стога је циљ предмета да се студенти упознају са најзначајнијим наведеним проблемима у односима Србије и њених суседа, а са посебним акцентом на савремени период, односно протекле три деценије од окончања хладног рата и почетка распада СФР Југославије.
Студентима ће бити омогућено да прате одређене процесе у сложеним односима између Србије и њених суседа, те стим у вези и да врше истраживања одређених проблема који постоје и који их детерминишу. То би им допринело да обављају аналитичке послове како у појеидним државним органима, тако и у научноистраживачким организацијама.

Исходи учења (стечена знања)

Основни иход овог предмета ће бити везан за стицање знања о генези односа између Србије и њених суседа и неговање способности да се самостално проналазе релевантни извори за проучавање ових односа. Поред наведеног студенти ће бити упућени на праћење суштине и примену аналитичког приступа односа Србије и њених суседа, као и стицање вештине презентације добијених резултата.

Садржај теоријске наставе

Односи Краљевине Србије са њеним суседима до 1914; Односи Краљевине СХС/Југославије са својим суседством; Односи Југославије са суседима након Другог светског рата; Хладноратовски период и односи СФР Југославије са суседством; Односи са „старим“ суседима Србије (Бугарска, Мађарска, Румунија и Албанија); Нормализација односа Србије са суседима после дисолуције СФРЈ (од 1991. године); Односи са Хрватском и Босном и Херцеговином; Односи Србије са Северном Македонијом и Црном Гором; Питање положаја Косова и Метохије у односима са суседима.

Садржај практичне наставе

Тест знања и одбрана семинарских радова студената.

1. Милан Скакун, Балкан – енигма без решења, Научна књига, Београд, 1992, стр. 49–107.

2. Србија и свет: зборник радова (ур. Боривој Ердељан), Европски покрет у Србији, Фондација Фридрих Еберт, Београд, 2010, стр. 45–55.

3. Миша Глени, Балкан 1804-1999., Други део, Самиздат Б92, Београд, стр. 227–268, 347–362.

4. Јован М. Јовановић, Дипломатска историја Нове Европе 1918-1939, Други део, Београд, 251–324, 414–461 и 463–512.

5. Холм Зундхаусен, Историја Србије од 19. до 21. века, CLIO, Београд, 2008, стр. 139–156, 415– 483.

6. Драган Ђукановић, „Република Србија и Црна Гора – анализа билатералних односа и проблема након 2006. године“, Српска политичка мисао, год. XXII, vol. 48, br. 3, Београд, 2015, стр. 51–70.

7. Dragan Đukanović, Dragan R. Simić, Dragan Živojinović, “Serbia and its neighbors: continuity of old and/or new policy”, The Review of International Affairs, Vol. LXIII, No. 1151, Belgrade, 2013, pp. 104–118.

8. Драган Ђукановић, „Сарадња између Републике Србије и Црне Горе у евроинтеграционом процесу“, Европско законодавство, год. XIII, бр. 52–53, Београд, 2015, стр. 306–320.

Предавања, вежбе, симулације, самостално истрасживање студената