Стратешко мишљење и спољна политика Србије

Циљеви изучавања предмета

Циљ предмета представља упознавање студената са кључним карактеристикама стратешког промишљања у спољној политици Србије од Српске револуције почетком 19. века до данашњег периода. Студенти ће на уводним предавањима бити упознати са основним теоријским поставкама концепта стратешког мишљења у науци о међународним односима, док ће у другом блоку предавања бити упознати са историјском генезом развоја стратешке мисли у спољној политици Србије и Југославије у претходна два века. Трећи блок предавања има за циљ да упозна студенте са актуелним дилемама стратешког позиционирања Србије у савременом међународном поретку.

Исходи учења (стечена знања)

Студенти ће бити оспособљени за самостално праћење, разумевање, објашњење и критичку анализу стратешког промишљања у спољној политици Србије. Студенти ће бити оспособљени за самостало спровођење истраживања стратешког позиционирања Србије узимајући у обзир теоријске поставке спољнополитичке анализе, међународне политике и геополитике. Осим општих исхода којима се реализацијом наставе на предмету тежи, студенти ће стећи и следећа потребна знања и вештине: 1) способност сумирања историјског тока развоја стратешког мишљења Србије и Југославије од 1804. године до данас; 2) подробно познавање геополитичких, геоекономских, идентитетских, идеосинкратичких и других одредница стратешког позиционирања Србије; 3) препознавање релевантних актера и њихових интереса у процесу стратешког промишљања у Србији; 5) разумевање и критичка анализа процеса креирања циљева у спољној политици Србије; 6) развијене вештине академског и стручног писања о стратешком мишљењу и спољној политици Србије.

Садржај теоријске наставе

1) Посебност стратегије спољне политике: одређење, карактеристике и однос са сродним концептима; 2) Међународни и унутрашњи контекст стратешког мишљења и стварања стратегије; 3) Циљеви, средства и државништво: успостављање стратешке равнотеже; 4) Стратешко мишљење и стратешка култура Србије кроз историју и савременост; 5) Дипломатска борба Србије за независност: побуњени пашалук и зачеци стратешког мишљења; 6) Спољна политика вазалне кнежевине: да ли је Начертаније први спољнополитички стратешки документ?; 7) Берлински конгрес post festum: спољна политика почиње на границама; 8) Поглед унатраг: да ли мала држава у потрази за независношћу може имати стратегију спољне политике?; 9) Ковачи стратегије спољне политике Краљевине Југославије између два светска рата; 10) Од „ударне песнице комунизма” до клина у комунистичком блоку и одржавање на површини: стратегија међународног позиционирања и опстанка после Другог светског рата; 11) Активна мирољубива коегзистенција и политика несврстаности као стратешко опредељење Југославије од 1960их до краја 1980их година 12) Вредновање стратешког мишљења Србије за време југословенске кризе 1990их; 13) Стигма деведесетих и стратешко усмерење Србије после 2000. године; 14) Постоји ли стратегија спољне политике Србије после 2000. године? 15) Стратешко мишљење Србије у наставку 21. века: изазови и предвиђања;

Садржај практичне наставе

Практична настава биће реализована у форми вежби. На часовима практичне наставе биће подстицани студенти да сами истражују, представљају усмено своје налазе и дебатују о важним темама у вези са стратешким мишљењем у спољној политици. Теме које ће се обрађивати на вежбама су: 1) личности које су обликовале спољнополитичку историју Србије XIX столећа; 2) кључни документи за стратешко усмерење Србије XIX столећа; 3) личности које су обликовале спољнополитичку историју Србије и Југославије ХХ столећа; 4) кључни документи за стратешко усмерење Србије и Југославије XX столећа; 5) кључни
стратешки документи Републике Србије у 21. веку; 6) како се пишу стратешки документи и шта све треба да садрже?

1. (основна) Богдан Љ. Поповић, Дипломатска историја Србије, Завод за уџбенике, Београд, 2010

2. (основна) Наташа Драгојовић, др Станислав Сретеновић, др Драган Ђукановић, мр Драган Живојиновић, Спољна политика Србије: Стратегије и документа, друго издање, Европски покрет у Србији, 2011

3. (основна) Едита Стојић-Карановић, Слободан Јанковић (ур.), Елементи стратегије спољне политике Србије, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2008

4. (основна) Terry L. Deibel, Foreign Affairs Strategy: Logic for American Statecraft, Cambridge University Press, Cambridge, New York, 2007

5. (основна) Драган Р. Симић, Светска политика, Факултет политичких наука, Чигоја штампа, Београд, 2009. стр. 149- 190

6. (допунска) Thierry Balzacq, Peter Dombrowski, Simon Reich (eds), Comparative Grand Strategy: A Framework and Cases, Oxford University Press, Oxford, 2019

7. (допунска) Војно дело: интердисциплинарни научни часопис, бројеви посвећени стратешкој култури (8/2019 и 4/2020)

8. (допунска) Душко Лопандић, ”Од Гарашанина до Миловановића: педесет година геостратешког промишљања у Србији XIX века”, Међународна политика, год. LXI, бр. 1137, 2010, стр. 69-83

9. (допунска) Милан Крстић, 2016. „Спољнополитичка мисао Милована Миловановића: Да ли је реч о теорији спољне политике?“, Међународна политика, год. LXVII, бр. 1161, 2016, стр. 50-66

10. (допунска) Срђан Мићић, Од бирократије до дипломатије: историја југословенске дипломатске службе 1918-1939, Институт за новију историју Србије, Београд, 2018

11. (допунска) Чедомир Попов, Драгољуб Р. Живојиновић, Слободан Г. Марковић, Два века модерне српске дипломатије, Балканолошки институт САНУ, Институт за европске студије, Београд, 2013

12. (допунска) Душко Лопандић, Послужити своме драгом отечеству - из историје дипломатије Србије 1804-1914., Службени гласник, Београд, 2010

13. (допунска) Чедомиљ Мијатовић, Успомене балканског дипломате, РТС издавачка делатност, Београд, 2017

14. (допунска) Прота Матеја Ненадовић, Мемоари, Portalibris, Београд, 2017

15. (допунска) Милош Црњански, Дипломатски извештаји од 1936. до 1941., Catena Mundi, Београд, 2019

Предавања, семинари, дискусије, семинарски рад.