Савремене теорије међународних односа

Циљеви изучавања предмета

Циљ предмета је да се студенти упознају са савременим теоријама и приступима у изучавању међународних односа, разумеју основне концепте науке о међународним односима (моћ, интереси, рат, мир, равнотежа снага, колективна безбедност, вредности, култура и слично), науче како да их примене у истраживањима и академским расправама, спознају обрасце у односима међу државама као кључним јединицама међународног система и упознају се са начином на који међународни односи стварно функционишу, односно ”како свет ради”.

Исходи учења (стечена знања)

Слушаоци овог предмета ће бити оспособљени да препознају правилности у понашању људи, држава и других актера у међународним односима, што ће им омогућити поуздано анализирање структуре и процеса. Поред описа међународне стварности, они ће бити у стању да узимањем у обзир међудејства теорије и праксе у односима између политичких јединица, предвиђају у ком правцу ће се развијати актуелни догађаји. Другим речима, главни циљеви изучавања овог предмета јесу да се студенти упознају са начином на који међународни односи стварно функционишу, односно ”како свет ради”, али и да применом критичког мишљења уоче могућности за промене у односима између јединица као и у глобалним односима.

Садржај теоријске наставе

Теорије међународних односа: појам, значај, историјат; Различите поделе теорије међународних односа: ”Међународни односи: Један свет, много теорија”; Реалистичка теорија међународних односа: класични реализам и међународни односи; Реалистичка теорија међународних односа: савремени реализам и међународни односи (офанзивни и дефанзивни неореализам у међународним односима); Реалистичка теорија међународних односа: савремени реализам и међународни односи (офанзивни и дефанзивни неокласични реализам у међународним односима); Либерализам у међународним односима: класични либерализам и међународни односи; Либерализам у међународним односима: економски, друштвени и политички либерализам (теорија демократског мира и неолиберални институционализам); Марксистичке теорије међународних односа; Теорија социјалног конструктивизма; Рефлективистички и алтернативни приступи изучавању међународних односа; Критичка теорија, Постмодернизам, Феминизам, Постструктурализам; Постколонијализам и деколонијализам; Зелена теорија; “Енглеска школа” међународних односа; Психолошке теорије и теорија игара у међународним односима; Геополитика и међународни односи.

Садржај практичне наставе

У оквиру практичне наставе студенти ће водити продубљене расправе о кључним теоријама међународних односа у савременој ери. Кроз размену аргумената и дебату о успешности/неуспешности различитих теорија у објашњењу и предвиђању токова међународне стварности, студенти ће надограђивати своје знање из области теорија међународних односа и истовремено стећи увид која од теорија би могла да им послужи као најбољи ”угао посматрања” у изради мастер тезе. Важан задатак на предмету биће презентација једне теорије или приступа у међународним односима. Тиме ће студенти, поред темељног знања и уже специјализације у одређеној области, јачати свој јавни наступ и комуникационе вештине.

1. (основна) Драган Р. Симић, Наука о безбедности: савремени приступи безбедности, Службени лист СРЈ, Факултет политичких наука, Београд, 2002, стр. 65-82

2. (основна) Stewart Patrick, “The Evolving structure of World Politics, 1991– 2011”, in: Geir Lundestad (Ed), International Relations Since the End of the Cold War, Oxford University Press, New York, 2013, pp. 16-41

3. (основна) John Baylis, Steve Smith, Patricia Owens (Eds), The Globalization of World Politics: An Introduction to International Relations (8th edition), Oxford University Press, New York, 2020, pp. 5-19, 39– 52, 103-206, 225-238, 240–255

4. (додатна) Tim Dunne, Milja Kurki and Steve Smith (Eds), International Relations Theories – Discipline and Diversity (5th edition), Oxford University Press, New York, 2020

5. (додатна) Scott Burchill and Andrew Linklater, Theories of International Relations (5th edition), Palgrave Macmillan, London, 2013

6. (додатна) Robert Jackson and Georg Sorensen, Introduction to International Relations-Theories and Approaches (6th edition), Oxford University Press, Oxford, 2016

7. (додатна) Christian Reus-Smit, Duncan Snidal (Eds), The Oxford Handbook of International Relations, Oxford University Press, Oxford, 2010

8. (додатна) Walter Carlsnaes, Thomas Risse, Beth A. Simmons (Eds), Handbook of International Relations, SAGE, London, 2013

9. (додатна) Рејмон Арон, Мир и рат међу нацијама, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 2001

10. (додатна) Кенет Н. Волц, Човјек, држава и рат, Барбат, Загреб, 1998

11. (додатна) Кенет Н. Волц, Теорија међународне политике, Александриа Прес, Београд, 2008

12. (додатна) Љубивоје Аћимовић, Наука о међународним односима, Научна књига, Београд, 1987

13. (додатна) Џон Миршајмер, Трагедија политике великих сила, Удружење за студије САД у Србији, Београд, 2017

14. (додатна) Џон Миршајмер, Велика заблуда: либерални снови и међународна реалност, ЦИРСД, Београд, 2019

15. (додатна) Дејан Јовић, (Ур), Теорије међународних односа - реализам, Политичка култура, Загреб, 2013

16. (додатна) Дејан Јовић, (Ур), Либералне теорије међународних односа, Факултет политичких знаности свеучилишта у Загребу, Загреб, 2014

17. (додатна) Дејан Јовић, (Ур), Конструктивистичке теорије међународних односа, Факултет политичких знаности свеучилишта у Загребу, Загреб, 2016

18. (додатна) Дејан Јовић, (Ур), Марксистичке теорије међународних односа, Факултет политичких знаности свеучилишта у Загребу, Загреб, 2018

19. (додатна) Тим Маршал, Заточеници географије: десет мапа које вам говоре све шта треба да знате о глобалној политици, Лагуна, Београд, 2019

20. (додатна) Jean Kechiga, The Rise of China and International Relations Theory, Peter Lang, New York and Berlin, 2021

Предавања; Вежбе; Дискусија; Презентације.