Трансатлантски односи

Циљеви изучавања предмета

Циљ је да студенти разумеју сложеност трансатлантских односа, науче да критички промишљају о историји, кључним концептима и савременим трансатлантским односима, буду у стању да самостално спроведу истраживачки рад о трансатлантским односима, разумеју на који начин да примене различите теоријске моделе на трансатланске односе и науче како да успешно комуницирају у академском окружењу.

Исходи учења (стечена знања)

Основни исходи на предмету: 1) Студенти ће моћи да идентификују кључне концепте и преломне тренутке у трансатлантским односима; 2) Биће у стању да разликују различите факторе који утичу на трансатлантске односе, као што су моћ, интереси, вредности, култура, норме и слично; 3) Разумеће међуутицај историје и догађаја из савремених трансатлантских односа; 4) Моћи ће да самостално класификују различите фазе у односима европских држава и САД; 5) Научиће како да прикупе податке, изврше критички преглед литературе и поставе истраживачко питање; 6) Ојачаће јавни наступ и дебатерске способности; 7) Биће у стању да изврше поређење различитих теорија међународних односа; 8) Научиће како да пронађу везу између теоријских модела и трансатлантске реалности; 9) Моћи ће да идентификују успешне/неуспешне примере примене теорије на праксу трансатлантских односа; 10) Биће у стању да структуирају аргумент; 11) Моћи ће да спроведу анализу и организују информације у складу са узусима академске заједнице.

Садржај теоријске наставе

Уводно предавање: трансатлантски односи у 12 корака; Кључни концепти у трансатлантским односима: моћ, интереси, вредности, култура и заједничка историја; Историјат и преломни догађаји у трансатлантским односима; Седам деценија савеза: између интереса и вредности; Теорије међународних односа и трансатлантски односи; Теорије међународних односа и трансатлантски односи, студија случаја: мирни завршетак Хладног рата; Теорије међународних односа и трансатлантски односи, студија случаја: савезнички одговор на Рат против тероризма; Теорије међународних односа и трансатлантски односи, студија случаја: Украјинска криза; Трансатлантски односи и раст Кине; Трансатлантски односи и одговор на глобалне изазове: нуклеарна пролиферација, климатске промене, миграције, вечити ратови…; Савезници на прекретници: између заједнице вредности и заједничких интереса; Трансатлантски односи у наредној деценији: поглед у будућност.

Садржај практичне наставе

У оквиру практичне наставе биће вођена дискусија о могућности примене кључних концепата у међународним односима, као што су моћ, интереси, вредности, култура и заједничка историја, на трансатлантску стварност. На тај начин ћемо, поред рада на увећању резервоара знања студената, радити на њиховим комуникационим вештинама, структуирању аргумената и јавном наступу. Користиће се студије случаја како би се подстицали критичко размишљање, аргументована расправа и познавање савремених аспеката трансатлантских односа. На крају, организоваће се симулације криза како би студенти овладали вештинама преговарања, медијације и кризног менаџмента.

1. (обавезна) Драган Р. Симић, „Мрежа глобалне безбедности на почетку 21. века“, у: Драган Р. Симић, Интеграције Западног Балкана у мрежу глобалне безбедности, Удружење за студије САД у Србији, Београд, 2011, стр. 39-52

2. (обавезна) Драган Живојиновић, „Трансатлантски односи у време Обамине администрације“, у: Драган Р. Симић (ур.), Интеграција Западног Балкана у мрежу глобалне безбедности, Удружење за студије САД у Србији, Београд, 2011, стр. 95-120

3. (обавезна) Riccardo Alcaro, John Peterson and Ettore Greco (eds), The West and the Global Power Shift: Transatlantic Relations and Global Governance, Palgrave Macmillan, London, 2016, pp. 21- 288

4. (обавезна) Стеван Недељковић, Стратегија уравнотежавања у међународним односима, студија случаја: француско и немачко уравнотежавање Сједињених Америчких Држава после Хладног рата, докторски рад, Универзитет у Београду – Факултет политичких наука, Београд, 2020, стр. 203-213, 226-260, 274-284

5. (додатна) Драган Р. Симић, Наука о безбедности: савремени приступи безбедности, Службени лист СРЈ, Београд, 2002

6. (додатна) Драган Живојиновић, „Трансатлантски односи – напето савезништво“ , необјављени рукопис, стр. 1- 31

7. (додатна) Geir Lundestad, The United States and Western Europe since 1945: From “Empire” by Invitation to Transatlantic Drift, Oxford University Press, Oxford, 2005

8. (додатна) Mary N. Hampton, A Thorn in Transatlantic Relations: American and European Perceptions of Threat and Security, Palgrave Macmillan, New York, 2013

9. (додатна) Stephan Keukeleire and Tom Delreux, The Foreign Policy of the European Union (2nd edition), Palgrave Macmillan, New York, 2014

10. (додатна) Robert Kagan, Of Paradise and Power: America and Europe in the New World Order, Vintage Books, New York, 2004

11. (додатна) Robert Kagan, The Jungle Grows Back: America and Our Imperiled World, Alfred A. Knopf, New York, 2018

12. (додатна) Michael Smith, „The European Union and the United States: Competition, Convergence and Crisis in a Strategic Relationship“, in: Laura C. Ferreira-Pereira and Michael Smith (eds), The European Union’s Strategic Partnerships Global Diplomacy in a Contested World, Palgrave Macmillan, Cham, 2021, pp. 97-120

13. (додатна) Peter van Ham, „Europe’s Precarious Centre: Franco-German Co-operation and the CFSP“ , European Security, Vol. 8, No. 4, 2007, pp. 1-26

14. (додатна) Alina Polyakova and Benjamin Haddad, „Europe Alone: What Comes After the Transatlantic Alliance“ , Foreign Affairs, Vol. 98, No. 4, 2019, pp. 109-120

15. (додатна) Hans Binnendijk and Sarah Kirchberger, The China Plan: A Transatlantic Blueprint for Strategic Competition, The Atlantic Council – Scowcroft Center, March 2021, https://www.atlanticcouncil.org/wp- content/uploads/2021/03/The-China-Plan-A-Transatlantic-Blueprint.pdf

Предавања; Колоквијум; Дискусије и симулације; Студије случаја.