Transatlantski odnosi

Ciljevi izučavanja predmeta

Cilj je da studenti razumeju složenost transatlantskih odnosa, nauče da kritički promišljaju o istoriji, ključnim konceptima i savremenim transatlantskim odnosima, budu u stanju da samostalno sprovedu istraživački rad o transatlantskim odnosima, razumeju na koji način da primene različite teorijske modele na transatlanske odnose i nauče kako da uspešno komuniciraju u akademskom okruženju.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Osnovni ishodi na predmetu: 1) Studenti će moći da identifikuju ključne koncepte i prelomne trenutke u transatlantskim odnosima; 2) Biće u stanju da razlikuju različite faktore koji utiču na transatlantske odnose, kao što su moć, interesi, vrednosti, kultura, norme i slično; 3) Razumeće međuuticaj istorije i događaja iz savremenih transatlantskih odnosa; 4) Moći će da samostalno klasifikuju različite faze u odnosima evropskih država i SAD; 5) Naučiće kako da prikupe podatke, izvrše kritički pregled literature i postave istraživačko pitanje; 6) Ojačaće javni nastup i debaterske sposobnosti; 7) Biće u stanju da izvrše poređenje različitih teorija međunarodnih odnosa; 8) Naučiće kako da pronađu vezu između teorijskih modela i transatlantske realnosti; 9) Moći će da identifikuju uspešne/neuspešne primere primene teorije na praksu transatlantskih odnosa; 10) Biće u stanju da struktuiraju argument; 11) Moći će da sprovedu analizu i organizuju informacije u skladu sa uzusima akademske zajednice.

Sadržaj teorijske nastave

Uvodno predavanje: transatlantski odnosi u 12 koraka; Ključni koncepti u transatlantskim odnosima: moć, interesi, vrednosti, kultura i zajednička istorija; Istorijat i prelomni događaji u transatlantskim odnosima; Sedam decenija saveza: između interesa i vrednosti; Teorije međunarodnih odnosa i transatlantski odnosi; Teorije međunarodnih odnosa i transatlantski odnosi, studija slučaja: mirni završetak Hladnog rata; Teorije međunarodnih odnosa i transatlantski odnosi, studija slučaja: saveznički odgovor na Rat protiv terorizma; Teorije međunarodnih odnosa i transatlantski odnosi, studija slučaja: Ukrajinska kriza; Transatlantski odnosi i rast Kine; Transatlantski odnosi i odgovor na globalne izazove: nuklearna proliferacija, klimatske promene, migracije, večiti ratovi…; Saveznici na prekretnici: između zajednice vrednosti i zajedničkih interesa; Transatlantski odnosi u narednoj deceniji: pogled u budućnost.

Sadržaj praktične nastave

U okviru praktične nastave biće vođena diskusija o mogućnosti primene ključnih koncepata u međunarodnim odnosima, kao što su moć, interesi, vrednosti, kultura i zajednička istorija, na transatlantsku stvarnost. Na taj način ćemo, pored rada na uvećanju rezervoara znanja studenata, raditi na njihovim komunikacionim veštinama, struktuiranju argumenata i javnom nastupu. Koristiće se studije slučaja kako bi se podsticali kritičko razmišljanje, argumentovana rasprava i poznavanje savremenih aspekata transatlantskih odnosa. Na kraju, organizovaće se simulacije kriza kako bi studenti ovladali veštinama pregovaranja, medijacije i kriznog menadžmenta.

1. (obavezna) Dragan R. Simić, „Mreža globalne bezbednosti na početku 21. veka“, u: Dragan R. Simić, Integracije Zapadnog Balkana u mrežu globalne bezbednosti, Udruženje za studije SAD u Srbiji, Beograd, 2011, str. 39-52

2. (obavezna) Dragan Živojinović, „Transatlantski odnosi u vreme Obamine administracije“, u: Dragan R. Simić (ur.), Integracija Zapadnog Balkana u mrežu globalne bezbednosti, Udruženje za studije SAD u Srbiji, Beograd, 2011, str. 95-120

3. (obavezna) Riccardo Alcaro, John Peterson and Ettore Greco (eds), The West and the Global Power Shift: Transatlantic Relations and Global Governance, Palgrave Macmillan, London, 2016, pp. 21- 288

4. (obavezna) Stevan Nedeljković, Strategija uravnotežavanja u međunarodnim odnosima, studija slučaja: francusko i nemačko uravnotežavanje Sjedinjenih Američkih Država posle Hladnog rata, doktorski rad, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, Beograd, 2020, str. 203-213, 226-260, 274-284

5. (dodatna) Dragan R. Simić, Nauka o bezbednosti: savremeni pristupi bezbednosti, Službeni list SRJ, Beograd, 2002

6. (dodatna) Dragan Živojinović, „Transatlantski odnosi – napeto savezništvo“ , neobjavljeni rukopis, str. 1- 31

7. (dodatna) Geir Lundestad, The United States and Western Europe since 1945: From “Empire” by Invitation to Transatlantic Drift, Oxford University Press, Oxford, 2005

8. (dodatna) Mary N. Hampton, A Thorn in Transatlantic Relations: American and European Perceptions of Threat and Security, Palgrave Macmillan, New York, 2013

9. (dodatna) Stephan Keukeleire and Tom Delreux, The Foreign Policy of the European Union (2nd edition), Palgrave Macmillan, New York, 2014

10. (dodatna) Robert Kagan, Of Paradise and Power: America and Europe in the New World Order, Vintage Books, New York, 2004

11. (dodatna) Robert Kagan, The Jungle Grows Back: America and Our Imperiled World, Alfred A. Knopf, New York, 2018

12. (dodatna) Michael Smith, „The European Union and the United States: Competition, Convergence and Crisis in a Strategic Relationship“, in: Laura C. Ferreira-Pereira and Michael Smith (eds), The European Union’s Strategic Partnerships Global Diplomacy in a Contested World, Palgrave Macmillan, Cham, 2021, pp. 97-120

13. (dodatna) Peter van Ham, „Europe’s Precarious Centre: Franco-German Co-operation and the CFSP“ , European Security, Vol. 8, No. 4, 2007, pp. 1-26

14. (dodatna) Alina Polyakova and Benjamin Haddad, „Europe Alone: What Comes After the Transatlantic Alliance“ , Foreign Affairs, Vol. 98, No. 4, 2019, pp. 109-120

15. (dodatna) Hans Binnendijk and Sarah Kirchberger, The China Plan: A Transatlantic Blueprint for Strategic Competition, The Atlantic Council – Scowcroft Center, March 2021, https://www.atlanticcouncil.org/wp- content/uploads/2021/03/The-China-Plan-A-Transatlantic-Blueprint.pdf

Predavanja; Kolokvijum; Diskusije i simulacije; Studije slučaja.