Међународни односи

Циљеви изучавања предмета

Циљ предмета је да се студенти упознају са појмом, предметом, методом, основним концептима (моћ, интереси, рат, мир, равнотежа снага, колективна безбедност, вредности, култура и слично) и теоријама међународних односа, уоче преломне моменте у међународним односима, схвате разлике између међународног система, међународног поретка, међународног друштва и светског друштва, разумеју промене и трајност у међународним односима, спознају разлике између структуре и процеса у међународном систему, као и између геополитике, геоекономије и геостратегије, упознају се се распоредом моћи у пост-хладноратовском раздобљу, разумеју савремене изазове, ризике и претње и стекну знања о надметању великих сила у 21. столећу.

Исходи учења (стечена знања)

Слушаоци овог предмета ће бити оспособљени да: најпре, користе стручну литературу из области међународних односа; друго, употребљавају стечена знања о основним категоријама из теорије и праксе међународних односа у аргументованој дискусији као и решавању проблема унутар истраживачког поља међународних односа; треће, прикупљају и тумаче потребне податке из ове области: четврто, додатно развију способност критичког и самокритичког мишљења и приступа и на крају, наставе даље усавршавање из области међународних односа.

Садржај теоријске наставе

Промењена природа науке о међународним односима: од међународних односа и међународне политике ка светској политици; Појам, предмет и метод науке о међународним односима; Како разумевати међународне односе: међународни односи као међуигра између теорије и стварности (три главне теорије међународних односа на почетку 21. века – реализам, либерализам конструктивизам); Геополитичка схватања међународних односа; Међународни системи: појам, историјат, структуре и процеси; Субјекти (стари и нови) међународних односа; Међународно право и морал у међународним односима; Ратови (стари и нови) у међународним односима; Равнотежа снага: појам, значај, историјат, противречности, перспективе; Колективна безбедност: појам, значај, историјат, противречности, перспективе; Моћ у међународним односима; „од топова и златних полуга до информатичке револуције“; Структура и распоред моћи у међународним односима на почетку 21. века; „Амерички колос и његови изазивачи“ на почетку 21. века; Стратегије и стратешко мишљење у међународним односима; Различита виђења света после Хладног рата; Међународни односи у 21. веку: између трајних одлика и сталних промена

Садржај практичне наставе

У оквиру практичне наставе биће вођена дискусија о могућности примене кључних концепата у науци о међународним односима, као што су моћ, интереси, вредности, култура или заједничка историја, на међународну стварност. На тај начин ћемо, поред рада на увећању ”резервоара” знања студената, радити на њиховим комуникационим вештинама, структуирању аргумената и јавном наступу. Користиће се студије случаја како би се подстицали критичко размишљање, аргументована расправа и познавање савремених аспеката међународних односа. На крају, организоваће се презентовање кључних елемената моћи најзначајнијих сила данашњице, како би студенти демонстрирали способност примене стечених знања и вештина.

1. Драган Р. Симић, Светска политика, Факултет политичких наука, Чигоја штампа, Београд, 2009, стр. 9-38, 149-153, 163-167, 177-190

2. Драган Р. Симић, Наука о безбедности, Факултет политичких наука, Службени лист СРЈ, Београд, 2002, стр. 15-19, 21-24, 25-27, 29-33, 42–47;

3. Драган Р. Симић, Расправа о поретку, Завод за уџбенике, Београд, 2012, Друго издање, стр. 179-182, 198–240, 246-286, 288–328

4. Драган Р. Симић, Поредак света, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999, 244–262, 286–304

5. Драган Р. Симић, Позитиван мир, Академија нова, Архив Кљакић, Београд, 1992, стр. 15–37

6. Војин Димитријевић и Радослав Стојановић, Међународни односи, Службени лист СРЈ, 1996, Београд, стр. 7-31, 68-81, 83-141, 171-182, 205 -222, 258–266, 268-270, 363–385;

7. Џозеф Нај, Како разумевати међународне сукобе, Стубови културе, Београд, 2006, стр. 15–55, 59–62, 81–86, 181–194, 208–219, 251–279

8. Џозеф Нај, Будућност моћи, Архипелаг, Београд, 2012, стр. 7–16, 107–139, 185 – 244

9. Андреја Милетић, „Рат“, у: Милан Матић и Милан Подунавац (ур), Енциклопедија политике културе, Савремена администрација, Београд, 1993, стр. 953–964

10. Андреја Милетић, „Геополитика“, у: Милан Матић и Милан Подунавац (ур), Енциклопедија политичке културе, Савремена администрација, Београд, 1993, стр. 341–345

11. Збигњев Бжежински, Америка – Кина и судбина света – стратешка визија, Албатрос Плус, Универзитет у Београду – Факултет безбедности, Београд, 2013, стр. 7–11, 22-42

12. (додатна) Џон Миршајмер, Велика заблуда: либерални снови и међународна реалност, ЦИРСД, Београд, 2019

13. (додатна) Џон Миршајмер, Трагедија политике великих сила, Удружење за студије САД у Србији, Београд, 2017

14. (додатна) Ијан Бремер, Суперсила: три могуће улоге Америке у свету, ЦИРСД, Београд, 2015

15. (додатна) Кишоре Махбубани, Велика конвергенција: Азија, Запад и логика једног света, ЦИРСД, Београд, 2015

16. (додатна) Фарид Закарија, Постамерички свет, Хеликс, Смедерево, 2009

17. (додатна) Чарлс Кегли и Јуџин Виткоф, Светска политика, Центар за студије Југоисточне Европе, Дипломатска академија, Факултет политичких наука, Београд, 2004

18. (додатна) Кенет Н. Волц, Теорија међународне политике, Александриа Прес, Београд, 2008

19. (додатна) Пол Кенеди, Успон и пад великих сила, Службени лист СРЈ, Београд, ЦИД, Подгорица, 1999

20. (додатна) Збигњев Бжежински, Велика шаховска табла, ЦИД, Подгорица, 1999

21. (додатна) Ник Бостром и Милан Ђирковић (ур), Ризици глобалних катастрофа, Хеликс, Смедерево, 2012

22. (додатна) Џозеф Нај, Парадокс америчке моћи, БМГ, Београд, 2004

23. (додатна) Френсис Фукујама, Крај историје и последњи човек, ЦИД, Подгорица, 1998

24. (додатна) Семјуел Хантингтон, Сукоб цивилизација и преобликовање светског поретка, ЦИД, Подгорица, 1998

25. (додатна) Роберт Кејган, Крај снова и повратак историје, Центар за цивилно – војне односе, Београд, 2009

26. (додатна) Најл Фергусон, Моћ новца, Службени гласник, Београд, 2012

27. (додатна) Стеван Недељковић, Стратегија уравнотежавања у међународним односима, студија случаја: француско и немачко уравнотежавање Сједињених Америчких Држава после Хладног рата, докторски рад, Универзитет у Београду – Факултет политичких наука, Београд, 2020

Предавања; Вежбе; Дискусије; Презентације; Студије случаја.